Moja žena je učiteljica četvrtog razreda. Sinoć mi je rekla da ju je jedna devojčica pitala "Učiteljice, koliko puta planirate da nosite tu odeću?", a onda uz lukav izraz lica dodala "Znate, nosili ste je i prošle školske godine". I iskreno, mene je ta njena priča poprilično pogodila.
Ma koliko se žene pripremale za majčinstvo - čitajući i razgovarajući sa ženama koje su već majke, nemoguće je unapred dovoljno se pripremiti za tu novu životnu ulogu. Iskustvo majke kao takvo ne može se preneti.
Nisu postojale škole roditeljstva, ni sve te silne knjige, forumi, grupe na fejsbuku, a opet – sve se nekako znalo. Na kraju, nismo ispali ni tako loši.
Ovaj dečak rođen je u Srbiji 2008. godine. Majka ga je ostavila po rođenju. U sirtištu je ležao u krevetiću 24 sata na dan. Uzimali su ga samo da ga presvuku. A onda ga je video par iz Amerike. Došli su i usvojili ga. E upravo ovaj momak, sutra u Ajdahu prima medalju za heroja grada.
U životu nas mnogi događaji uhvate nespremne, ali svaki student zna da jedan od njih nije brak. Za brak te, pored očiglednog roditeljskog primera, fino pripreme studentske sobe. Tvrdim, bez zadrške, ko preživi četvorokrevetnu studentsku sobu preživeće svaki brak.
Marijana (23) je preko Fejsbuka potpuno slučajno našla ljubav, a onda je sudbina namestila zaplet kakav ne bi mogao da osmisli ni najmaštovitiji scenarista. Rezultat svega je, kako kažu ljudi, "najposebnija beba u zemlji".
Gostoljubivost jeste divna osobina, ali kada se gost malo previše odomaći, pa em dolazi nenajavljen i nikako da ode, em ukućanima pravi haos, to postaje noćna mora svakog domaćina, pa i najgostoljubivijeg.
Umor, razdražljivost, manjak koncentracije, nemogućnost pamćenja, teško razbuđivanje, loš rezultat u školi, smanjene motoričke veštine, hiperaktivnost, gojaznost, povišen pritisak, kardiovaskularne bolesti, nastanak deformiteta tela, naročito kičme…
Ona je majka šestoro dece. Sada je na tviteru iznela svoje mišljenje o abortusu i krenula je lavina. Tačnije, Gabrijela Bler je na svom profilu tačno označila koga smatra direktno krivim za neželjene trudnoće i abortuse. Muškarce!
Sve je počelo neprimetno, postepeno... A onda smo nekako došli u situaciju da noćima ne spava, nema potrebu da izađe iz sobe, čak ni da jede ili ide u ve-ce. Pretvorilo se u opsesiju. Nije se češljala, nije jela, morali smo da je hranimo, bila je aljkava, prljava, sa kosom do poda... Bila je u stanju da se ne okupa danima. Ništa je nije zanimalo osim igrica, bilo da igra sama ili virtuelno sa drugaricama...
Poslednje četiri godine bile su paklene za mog muža i mene. Počelo je kao lepo iznenađenje u vidu pozitivnog testa za trudnoću, a završilo se sa pobačajima koji su se nizali i četiri godine neobjašnjive neplodnosti. Svi su mi govorili da sam zdrava i da prestanem da se nerviram. Da samo imam vere.
Šetala sam juče sa drugaricom po tržnom centru, kada je ona potpuno ležerno kupila par roze helanki i rekla mi nehajno da prosto "mora" da ih kupi ćerki, iako njeni roditelji, a devojčicini baba i deda, svakog septembra dete vode da mu obnove garderobu i sitnice za školu.