Prema rečima psihoterapeuta Vesne Bajković, ta nova životna uloga podrazumeva preuzimanje nove odgovornosti koja, počevši od trudnoće, nadalje traje čitav život i unosi velike promene u životu žene i porodice.
- Majčinstvo donosi promene u odnosima i unosi potpuno novi pogled na život i na, što je jako važno, dotadašnje prioritete. Šta god da je ranije bilo važno sada se čini ne toliko važno ili postaje potpuno nevažno, a najvažnije je kako obezbediti detetu sve ono što je potrebno - naglašava psihoterapeut i dodaje da ova nova životna uloga uzrokuje određene promene u emotivnom životu žene i tako utiče i na određene promene u ponašanju majki.
Iza svega toga stoje fiziološke promene u organizmu, prvenstveno u mozgu. U poslednje dve decenije naučnici se detaljnije bave time šta se zbiva u organizmu žene kada postane majka i kakav se preobražaj događa u njenom mozgu.
- Od kada sam postala majka postala sam mnogo snažnija i izdržljivija, lakše se suočavam sa problemima, ali sam ujedno i više emotivna, više empatišem, sve me pogađa, naročito kada se deca suočavaju sa nepravdama što je, na žalost, čest slučaj - kaže Milica Jović, mama jednogodišnjeg dečaka.
Određenje promene u nekim delovima mozga upravo omogućavaju da majka odgovori na sve potrebe bebe, pomažu joj da prepozna i empatiše sa bebinim bolovima i emocijama, reguliše kako da odgovori na pozitivne stimuluse ili eventualne pretnje.
- Sve ovo omogućava stvaranje kvalitetne veze između majke i bebe. Ovo nadalje utiče da okolina opaža novopečenu majku kao više osećajnu, brižljivu i pažljiviju nego pre rođenja bebe. Promene u ponašanju i emotivne promene su velikim delom uzrokovane normalnim fiziološkim procesima. Naučnici su dokazali da postoje čak strukturne i funkcionalne promene koje se dešavaju u mozgu tokom trudnoće i nakon porođaja koje uzrokuju izrazito zaštitiničko ponašanje i povećavaju opštu osetljivost žene - objašnjava psihoterapeut.
Postoji nekoliko regija mozga koje su međusobno povezane i koje zajedno dovode do onoga što često zovemo materinskim instinktom. Priroda je tako uredila da sve što se dešava u organizmu žene su procesi koji pripremaju ženu na novu situaciju. Iako se u početku radost i zadovoljstvo rođenja deteta kombinuje sa visokim nivoom fizičkog stresa i napora, što je preplavljujuće iskustvo na više frontova, majka je fokusirana na opstanak bebe i njeno dugoročno blagostanje.
- Kada žena postane majka dobija novu životnu perspektivu. Tako se dešava da primećuje i plač druge dece, osteljivije su i nežnije vremenom prema deci uopšte. Empatišu sa drugim roditeljima i njihovom decom kada plaču ili su srećna. Mnoge novopečene majke se osećaju ranjivo, što je normalan rezultat prethodnih fizioloških promena, fizičkih i fizioloških prilagođavanja. Veliki deo ovoga prođe, ali postaju deo njene sposobnosti da postane majka, a ne više devojka, i može biti deo opšteg sazrevanja. Sama ta činjenica da imamo živo biće koje zavisi od nas, i u fizičkom smislu, deluje tako da se ponašamo insktiktivno, da je branimo i čuvamo, hranimo, da brinemo o drugom ljudskom biću. Zato se kaže da "kada se rodi beba rađa se i majka" - zaključuje naša sagovornica.
malisaveti
