Sve kliše rečenice sam čula. Ne gubi nadu, biće sve u redu, desiće se kad se ne nadaš. Najgore što su mi govorili je da prestanem da besnim. Da sam ih slušala, i da zaista nisam besnela, danas ne bih u rukama držala svoju ćerku, piše Britani Ros, spisateljica, aktivista, i joga instruktorka.
Ovo je priča o usvajanju. O ljudima koji su konačno popunili prazninu u srcu. Ovo je priča za sve koji znaju bol koji donose neplodnost, bol, tuga i patnja.
Ovo je moj put do Džipsi, moje ćerke.
Kad sam bila mala, sećam se da sam mami govorila da ću usvojiti po devojčicu i dečaka sa svakog kontinenta. Sa Robijem, svojim suprugom, sam počela da se zabavljam u srednjoj školi i to tek kada sam se uverila da ispunjava sledeća tri uslova:
- Voli moju porodicu
- Želi da usvoji decu
-Veruje u to da možemo da stvorimo bolji svet
Moja priča uključuje i mene, dok ležim na podu kupatila u lokvi sopstvene krvi, opraštam se od deteta kome moje telo nije moglo da bude dom. Svaka trudnoća završavala se tako. Nisam više mogla, moji telo i um bili su potršeni.
A OPET
Brojali smo dane do sledeće In vitro oplodnje i popunjavali dokumentaciju. A prava priča počinje prvog februara 2018. godine, kada je, a da mi to nismo ni znali, na svet došla jedna hrabra devojčica i čekala da joj sud odredi sudbinu.
Već drugog februara javljeno nam je da možemo da pokušamo da je usvojimo. Čekali smo tri dana da čujemo da li ćemo dobiti šansu ili će je poslati u hraniteljsku porodicu.
Petog februara, zazvonio mi je telefon. Glas sa druge strane pitao je jesmo li spremni da dođemo po ćerku. Par sati kasnije, Džipsi je stigla kod nas.
Svako ko je usvajao dete sigurno se zapitao da li će moći da voli to dete kao da ga je rodio. I ja sam se pitala, i reći ću vam da nikog u životu nisam volela više od nje. Ta ljubav ne može da se opiše, samo da se oseti.
A OPET
Nije trebalo da budem majka, zar ne? Posle toliko pobačaja bilo je jasno da priroda ne želi da budem majka. Pobačaj za pobačajem i uz to i jedan prethodni pokušaj usvajanja. Džipsi takođe nije trebalo da ima dom. Sistem je radio protiv nje. Na kraju, i njena majka je mogla da izabere abortus.
Šanse da se mi i Džipsi spojimo bile su minimalne.
A OPET
Njena mama mi ju je tako graciozno predala. A ja znam samo da se zaista dobre stvari dešavaju dobrim ljudima. Godinama sam krivila boga za sve i pitala se zašto me kažnjava kad sve radim kako treba.
Dana kad sam dobila svoju ćerku, veo se podigao i sve mi je bilo jasno. Bog nije ignorisao moje molitve, već je radio na Džipsi. I onda mi je predao, taj dragoceni zamotuljak. Dao mi je tačno ono što sam želela, a za takve stvari potrebno je vreme.
Kada je đavo ušao u moj brak i rekao mi da nisam dostojna deteta i da će mi ruke zauvek ostati prazne, bog ga je samo pogledao i rekao mu „Odstupi“. Kada mi je ceo svet govorio da odustanem i predam se, bog je rekao „Dosta“. I od nemogućeg je stvorio čudo. To čudo zove se Džipsi.
malisaveti
