Edijev posao bio je takav da je radio osam dana, a onda bi bio kod kuće šest dana. Kako ja sama vodim svoj posao, ovaj njegov poslovni raspored mi je sasvim odgovarao. Kad bi Edi radio, ja bih se fokusirala na posao, društveni život i ostale sitnice, a onda, tih dana kada bi bio kod kuće, on bi mi bio prioritet, piše prevarena anonimna supruga na sajtu "whimn.com.au".
Kada smo dobili decu, ćerke bliznakinje, život mi je, prirodno, postao naporniji. Uglavnom sam ih ja odgajala, ali Edi je bio divan otac kada bi bio kod kuće. Ustajao bi kada bi devojčice zaplakale i vodio ih ujutro u šetnju kako bih se ja naspavala..
Jednog dana, taman dok se spremao da ode na posao, ja sam se rasplakala pomislivši da ću ponovo ostati sama na osam dana.
- To je to. Dajem otkaz i naći ću nešto kod kuće. Neću da te ostavim ovakvu -rekao mi je.
- Ne možeš tako. Tako dobru platu nećeš naći ovde. Ovo je deo našeg plana. Sve je u redu, samo mi treba da se malo naspavam - rekla sam mu. Složio se sa mnom, dodavši ipak da je dovoljno samo da kažem i da je spreman da da otkaz.
"NIŠTA NIJE BITNIJE OD TEBE I DEVOJČICA", REKAO JE.
Još dve godine smo tako živeli, Edi je dolazio i vraćao se, a devojčice su se pretvarale u (pre)živahne i (pre)glasne klinke. Ja sam uhvatila ritam sa njima i ponovo počela da uživam u svom životu. Sjajno sam žonglirala roditeljstvo i posao, a kada bi Edi uskočio, to je bio samo bonus.
I dalje smo bili ludo zaljubljeni i razmišljali o još jednom detetu. Jedne noći, Edi nije bio tu, tražila sam nešto da čitam pred spavanje i tu sam došla do otkrića koje će mi promeniti život.
Kako sam pretresla sve police sa knjigama i ništa mi nije privuklo pažnju, pogledala sam šta Edi drži kraj svoje strane kreveta. I tamo, među stranicama jednog romana, u njegovoj fioci, bila je jedna čestitka za Dan očeva. Na njoj je pisalo: "Tati, srećan Dan očeva, mnogo te voli Nejt".
U POČETKU SAM MISLILA DA JE U PITANJU GREŠKA
Možda je čestitka namenjena nekom njegovom kolegi, pa je slučajno ostala kod Edija. Međutim, naravno da sam morala da istražim. Pretražila sam celu kuću u potrazi za bilo čim što bi mi pokazalo na čemu sam zaista, ali ništa nisam našla.
Prošlo je još četiri mučna dana dok se Edi nije vratio kući i ja dobila priliku da ga suočim sa čestitkom. Nisam htela da o tome govorim preko telefona jer mi je bilo bitno da uživo vidim njegovu reakciju.
Nakon što smo večerali i ja smestila devojčice u krevet, sela sam preko puta njega i prosto pitala: "Ko je Nejt?".
Mislila sam da će mi priznati prevaru i da ćemo naći način da nastavimo dalje kao porodica, ali Edi je sedeo tamo, za stolom koji smo sa toliko ljubavi birali, i govorio mi kako se upleo u sve tako žestoko da ne zna kako da se iskobelja. Rekao mi je da želi da proba da živi sa Natašom i da će se postarati da smo devojčice i ja zbrinute. Ali, suštinski, rekao mi je, želi da bude sa Natašom.
Bila sam slomljena i sramota me je da priznam koliko sam te noći plakala i preklinjala ga da ostane sa mnom. Na sve je odgovarao da mora da proba sa Natašom. Sledećeg jutra sam se pribrala, zaklela se da ću probati da izvučem najbolje iz ove situacije i to sam i uradila.
Edi redovno plaća alimentaciju i povremeno dolazi da vidi ćerke. Trudim se da sve bude uvek civilizovano, a mnogo su mi pomogle moje drugarice koje su uskočile prvih par nedelja i pomagale mi kako sa poslovima, tako i sa time da se ne ponižavam, ne zovem ga i ne preklinjem da se vrati.
MOJA OSVETA
Natašu sam našla na Fejsbuku i poslala joj svoju sliku sa ćerkama, čisto da zna sa kakvim se muškarcem uplela. Ostavila je Edija i, koliko znam, sada je sasvim sam. Nadam se da u ovom trenutku sedi i razmišlja o tome koliko je života upropastio.
malisaveti
