GOJAZNA DECA SRBIJE Sa 12 već imaju operacije kolena, a devojčica iz Vojvodine pila je SEDAM LITARA soka na dan

GOJAZNA DECA SRBIJE Sa 12 već imaju operacije kolena, a devojčica iz Vojvodine pila je SEDAM LITARA soka na dan

Uzmi još malo, ništa nisi jeo, pojedi sve iz tanjira, vidi ga samo kako ručka, ko ovo nije čuo od bake i majke u Srbiji nije odrastao. Ipak, da li zbog opsednutosti hranom ili zbog loših prehrambenih navika, u Srbiji je sve više gojazne dece.

Čak 41 milion dece mlađe od pet godina prekomerno je uhranjeno u svetu, a porast broja gojaznih mališana uočava se i u Srbiji. Statistički podaci pokazuju da je od 2006. do 2013. ukupan broj gojaznih među decom i adolescentima uzrasta od sedam do 14 godina porastao sa 6,4 na 8,9 odsto. Istraživanja pokazuju i da čak 30 odsto gojazne dece budu gojazni i u odraslom dobu, dok se taj procenat znatno uvećava kod gojaznih adolescenata.

Posebno zabrinjava podatak jednog britanskog istraživanja koje pokazuje da će gojazna deca živeti kraće oko sedam godina od svojih roditelja. Zato je multidisciplinarni pristup najbolje rešenje u lečenju gojaznosti. Prvi korak na tom putu je promena životnog stila i pogrešnih navika uz uravnoteženu ishranu s umerenim smanjenjem kalorija i fizičku aktivnost.

– Ne sme doći do velikog gubitka telesne mase u kratkom periodu, već je potrebno postepeno gubiti na težini tokom dužeg vremena. Metode i cilj smanjenja težine moraju biti prilagođeni svakom detetu individualno nakon pažljive analize zdravstvenog stanja i rizičnih faktora – kaže doktorka Snežana Lešović, pedijatar endokrinolog i načelnica Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u specijalnoj bolnici "Čigota" na Zlatiboru.

U Centru za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata „Čigotica“ od 2008. godine do danas lečeno je preko 6.000 adolescenata. Čak dve trećine njih bilo je gojazno od najranijeg detinjstva, a većina njih je pila dva litra soka dnevno.

– Imali smo slučajeve devojčica koje su već sa 11–12 godina imale dve operacije na kolenima zbog prekomerne težine, ali i slučaj devojčice iz Vojvodine koja je pila čak sedam litara soka dnevno. Gojazna deca najčešće potiču iz gojaznih porodica u kojima su gojazni i bake, deke, mame i tate i zato treba raditi na porastu svesti o rizicima gojaznosti u našoj zemlji – ukazuje doktorka.

Na skupu povodom početka kampanje „Teži ravnoteži“, nacionalnog programa za borbu protiv gojaznosti, ona je pojasnila da program „Čigotica“ traje tri nedelje i da su rezultati pokazali da deca za to vreme u proseku izgube 6,2 kilograma, dok im se obim struka smanji za 7,3 centimetra. Gojazni mladi uzrasta od 12 do 18 godina mogu besplatno da prođu kroz ovaj program, a troškove lečenja pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje. U procesu lečenja gojaznosti veoma je bitna podrška porodice jer je to dug put i zahteva istrajnost, kao i pojačanu fizičku aktivnost. Deca i adolescenti treba da upražnjavaju najmanje 60 minuta umerene fizičke aktivnosti većinu dana u nedelji, a po mogućstvu svakog dana.

Zbog debljine pati svaki organ

Oboljenja koja su povezana sa gojaznošću, a koja su ranije bila karakteristična samo za odrasle, sada su prisutna i u dečjem uzrastu. Zbog debljine pati svaki organ, pa su tako gojazna deca gotovo sigurni pacijenti s kardiovaskularnim bolestima, često imaju dijabetes tip 2, devojčice imaju neredovnu menstruaciju, padaju u depresiju zbog negativne predstave o sebi i svom izgledu. Zato gojaznost i jeste kompleksan problem i u njegovom lečenju treba da učestvuje više lekara iz različitih oblasti.

malisaveti

Sviđa ti se? Podeli sa prijateljima!