Autoritativno roditeljstvo
Ovi roditelji postavljaju visoke standarde za svoju decu, ali ih i vode, tj. pomažu im da postignu te standarde. Obično koriste tehnike pozitivne discipline umesto stiktnih pravila i ne traže nužno da se sve rade na njihov način.
Naučne studije pokazuju da deca vaspitana na ovaj način "dobro prolaze", u društvenim i akademskim aspektima.
Psiholog dr Dajana Baumrind koja je "otkrila" tri tipa roditeljstva smatra da je autoritativni stil najbolje za decu. Smatra da ovi roditelji imaju velike ciljeve za decu, ali ipak ciljeve koji su odgovarajući za uzrast dece, ali i da su uvek tu za decu kako bi im pomogli da ostvare te ciljeve.
Na ovaj način, smatra psiholog, deca znaju šta se od njih očekuje i imaju dovoljno samopouzdanja da ispune očekivanja.
"Istraživanja neprestano pokazuju da deca autoritativnih roditelja imaju bolji odnos sa vršnjacima, bolja dostignuća u školi, prilično rano postaju nezavisni", kaže dr Lisa Dejmor.
Permisivno roditeljstvo
Reč je o stilu roditeljstva gde roditelja ne postavljaju baš mnogo pravila deci. Štaviše, roditelji se često ponašaju kao drugari svog deteta, nemaju nikakav autoritet nad njim.
Deca permisivnih roditelja imaju više šanse da budu loša u školi, a ovakav stil roditeljstva nije dobar ni za njih emocionalno, niti im pomaže da ostvare dobre odnose sa vršnjacima.
"Ovi roditelji imaju problem da postave granice detetu", objašnjava dr Lora Markam. "Zbog toga ignorišu loše ponašanje deteta i 'predaju se', odnosno popuštaju detetu da ga ne bi uznemirili. Rezultat toga je da pred dete ne postavljaju očekivanja u skladu sa njegovim uzrastom".
Stručnja istraživanja su pokazala da su deca permisivnih roditelja sklonija pokazivanju znakova anksioznosti, depresije, agresivnija su, imaju loše društvene veštine.
Autoritarno roditeljstvo
Poput autoritativnog stila, i autoritarni roditelji pred decu postavljaju visoka očekivanja, ali su manje brižni. Takođe, ovi roditelji često decu strogo kažnjavaju (ne nužno fizički).
Studije pokazuju da autoritarno toditeljstvo može da dovede do problema u ponašanju kod dece.
Autoritarni roditelji se fokusiraju na striktna pravila, preteranu disciplinu. "Oni veruju da deca, po prirodi, imaju jaku volju i da su sklona tome da sve rade po svojoj volji", piše Psychology Today.
"Zbog toga ovi roditelji jako cene poslužnost autoritetu i smatraju svojim primarnim zadatkom da dete nauče da se pokori njihovoj volji".
Međutim, to što autoritarni roditelji ne pomažu deci da ostvare visoke ciljeve i očekivanja, nije dobro.
"Deca ovakvih roditelja češće pokazuju simptome depresije, imaju nisko samopouzdanje, u odnosu na decu autoritativnih roditelja". Takođe, neke studije pokazuju da su deca odgajana po ovako striktnim pravilima i disciplini sklonija tome da postanu nasilnici.
"Vezani" stil roditeljstva
Ovaj stil roditeljstva počiva na osam principa, a roditelji veruju da ti principi pomažu u stvaranju bliske veze između njih i dece.
Ovih principa se pridržavaju roditelji: pripremaju se za trudnoću, porođaj i roditeljstvo; pružaju ljubav i poštovanja; osetljivi su prema detetu (posebno kada dete plače); koriste dodir i fizički kontakt (recimo, često nose bebu u naručju); obezbeđuju detetu miran san; pružaju stalnu ljubav i brigu; praktikuju pozitivnu disciplinu; teže balansu između ličnog i porodičnog života.
"Vezani" stil roditeljstva su popularizovali Bil i Marta Sirs, koji su otkrili dobre strane bliske veze između roditelja i beba.
Oni tvrde da deca ovakvih roditelja ređe plaču, ređe imaju probleme sa ponašanjem, odrastaju u miru, uče i razvijaju se.
Ipak, psiholog dr Emili Edlin smatra da za nekim stvarima nema potrebe, odnosno da i roditelji koji ne nose svoju decu neprestano u naručju mogu da ostvare blisku vezu sa svojim detetom.
Slobodno roditeljstvo
Ovi roditelji ohrabruju decu da budu nezavisna tako što im daju veću autonomiju i manje ih nagledaju. Ovaj stil je drugačiji od permisivnog stila roditeljstva jer se od dece ipak očekuje da prate određena pravila.
Stil roditeljstva je dobio naziva nakon što je Lenor Skenazi pustila svog devetogodišnjeg sina da se sam snađe u njujorškom metrou kako bi došao kući. Ali, ono što je važno naglasiti je da ovaj stil roditeljstva ne podrazumeva zanemarivanje dece, već davanje veće slobode u nekim situacijama.
"Slobodno roditeljstvo naglašava sposobnost deteta da samo funkcioniše, bez stalnog roditeljskog nadzora", objašnjava profesor dečje psihijatrije dr Kajl Pruet. "Ono detetu dozvoljava da istražuje kako bi samo prevazišlo neke prepreke".
U nekom smislu, ovaj stil je bliži autoritativnom roditeljstvu nego permisivnom, jer roditelji pomažu svojoj deci, vode ih kroz određena iskustva (na primer, Skenazijeva je sinu najpre objasnila šta da radi ukoliko ne bude mogao sam da se snađe u metrou).
Koji stil roditeljstva se vama čini najboljim i u koji tip roditelj vi spadate?
malisaveti
