Priče o starenju su među ženama nepresušna tema. Vreme nam brzo curi, ali nas još jače i brže polivaju receptima koji pobeđuju zrele godine. Jer valjda je ovaj svet stvoren isključivo za mlade, lude, zategnute i mišićave?!
Najbolje godine i jesu i nisu fraza. Jesu ispred ogledala – kada se sa četrdeset i kusur u svojoj već pomalo razvučenoj koži ne osećaš kao Miss Universe, pa se tešiš. Nisu, kada na kraju uspešnog dana zatvoriš oči i zaključiš koliko više umeš i postižeš sada nego ikada pre. Biološka mladost je na oko lepa, ali najčešće i trapava, sklona greškama, nesigurna. Najbolje godine su utrenirane, samosvesne, fokusirane i ispunjene.
Ko određuje gde je granica ženske mladosti? Medicina je na putu da pobedi biološki sat, žene bez probema rađaju decu i sa četrdeset. Ja sam probala i u ranim dvadesetim i u kasnim tridesetim. Taj drugi put mi je baš sve bilo lakše i lepše. Biće da nije sve do tela. Rađanje je stvar glave. Baš kao i mladost.
-Kruži po netu fotka neke mršave bakice od osamdeset, razvučene u špagu. Bivša balerina, trenira svaki dan. Smežurana i suva kao smokva, ali u top formi. Osmeh oko glave, oči sijaju. Pa pogledaj posle bilo koju gojaznu tinejdžerku od osamnaest kako „trenira“ u fast fudu na ćošku pored škole i bulji u telefon. Jedra i rumena, ali softver ima grešku – ne zna da potrči. I hajde sad da pričamo o mladosi. Da povučemo granicu. Da otvorimo diskusiju. Telo definitivno nije kriterijum! – opet kuma i ja, vršnjakinje, treniramo. Vijuge i jezik ovog puta.
-Pa i ja sam sada u boljoj formi nego kad sam studirala, svaki ispit dve-tri kile čokolade. Sad deca velika, mogu da ih ostavim kod kuće, treniram kad i koliko hoću. Biram hranu. Ne samo da znam kako treba, ja i osećam šta je najbolje za mene. Najbolje godine nisu ni samo stvar glave. Stvar su srca. – ubedljiva je ona.
U „slučaj“ najboljih godina definitivno je umešano nekoliko faktora: i telo i glava i emocije. Svaka od nas nečemu daje prioritet, nijanse nisu važne za suštinu. Kada ti u jednom trenutku (najčešće u trenutku samoće, mira, predaha ili zena), naiđe misao, ali i osećaj, „kako mi je dobro“, uz svest da u rukama vešto držiš konce svega što ti je u životu važno, znaćeš da si u najboljim godinama. Paradoks je što ćeš u tom dragocenom trenutku, kada tvoj život i ti postajete najbolji prijatelji, pomisliti na razne ljude i situacije, ali nikada na svoje godine.
malisaveti
