Kada sam pre 20 godina upoznala muža, to je bilo to. Bila sam njegova prva ozbiljna veza, prva žena koju je predstavio majci. Nikada me nije prevario. Obožavao me je, videla sam to i sama a videli su svi oko nas. Osećala sam se sigurno. Očigdledno, previše sigurno.
Gotovo odmah smo se venčali i dobili decu - troje u rasponu od tri godine. Umorila sam se. Prestali smo da se zanimamo jedno za drugo i okrenuli smo se deci. Brak nam je bio poslednja rupa na svirali.
Bila sam domaćica po ceo dan zatvorena u kući sa troje dece, a on je imao ventil u vidu posla. Nisam mogla da smislim ni pomisao da, nakon što deca ceo dan puze po meni, uveče to radi i on.
Postali smo kliše.
A onda se jednog dana vratio kući sa nekim slikama. Sutra ujutro odneo ih je na posao i obesio u kancelariji. Kasnije, kad saznam odakle su se pojavile, razbiću ih.
Znala sam da sno u problemima ali ni sanjala nisam da će on zapravo da krene da šara. Da mi je neko ponudio milionsku opkladu, kladila bih se da moj muž NIKADA ne bi imao se*s sa drugom. Ali imao mi je, i to mi je priznao.
Povratila sam iste sekunde, i iako je bila ponoć, pozvala sam najbolju drugaricu. Rekla mi je da se držim i da će doći sutra kod mene i došla je. Ja sam izbacila muža i uselila nju kako bi mi pomogla da održim zdrav razum.
A muž, muž je bio u rasulu, samo mene to nije interesovalo. Rekao mi je da je to samo prolazna afera, da ne oseća baš ništa prema njoj, samo mu je trebalo da ga neko želi. Ali ništa mi nisu značile njegove reči. I nije me interesovala ona, nije ona ništa kriva. Kriv je on, koji je znao da kući ima ženu i decu. On je prekršio zavete, ne ona.
Prolazila sam kroz razne faze, nekad nisam mogla ni da pričam. U to vreme deca su imala 4, 5 i 7 godina i stvarno sam davala sve od sebe da ne vide kroz šta prolazimo. Muž se u međuvremenu vratio, ali nisam razgovarala sa njim, osim kada bih vrištala na njega jer je zaboravio da kupi salvete ili nešto slično. Onda bih mu rekla i da slobodno ide da spava sa nekom drugom, jer to očigledno zna, za razliku od toga da bude dobar muž. Nikad mi nije odgovarao, samo bi pognuo glavu i pustio me da se izduvam. Počela sam da trošim sumanute sume novca na gluposti, a on je ćutao i puštao me.
Rekla sam mu da ide, da mi ne treba, da ću radije biti sama nego sa nekim kome sam samo obaveza. Ja zaslužujem više, on zaslužuje više. Tada je bio strašno povređen, tek tada je shvatio koliko me je povredio.
Vreme je išlo a mi smo se nekako zbližavali. Bilo je teško, i sad je, ali bilo je bolje.
Naša deca pojma nemaju šta se dešavalo. Strogo ću paziti da tako i ostane - oni obožavaju svog oca i želim da tako ostane. Njegova prevara ne definiše njega niti naš brak. Da, i dalje zapodevam glupe svađe kada se setim te prevare, ali nikada pred decom. Rekla sam samo svojoj najboljoj drugarici i sestrama. Nikom više, jer ne želim da raspravljam o tome. Moram da čuvam energiju da bih ponovo izgradila naš dom.
Mislila sam da ću ga ostaviti, a kasnije sam znala da ću ostati zauvek. A onda ponekad poželim i da sam što dalje od njega. Sve je promenljivo, a eto me i pet godina kasnije, i dalje sa njim.
Ostala sam jer moram da se borim za porodicu. Ostala sam jer volim čoveka kome sam se zaklela na vernost. Ostala sam jer me moj muž voli. Ostala sam jer ne želim da ga pretvorim u razvedenog vikend tatu.
Prevara mog muža ne definiše naš brak, i ne definiše mene. Mogla bih da budem samohrana majka. Ne bi bilo lako, ali snašla bih se. Ali izabrala sam da pokušam ponovo da budem njegova žena. Ostala sam jer je to moj izbor, moj život i moj brak. Izabrala sam ono što je najbolje za mene, ne za decu, ne za njega. Za mene.
malisaveti
