Kad dete počne da se plaši svega, onemogućeno je u normalnom razvoju i igri, u istraživanju i upoznavanju sveta, a tako se stvara i pogodno tlo za razvoj mnogih drugih strahova kod dece i zavisnosti od roditelja.Kao rezultat preteranog roditeljskog straha i prezaštićivanja su brojna nesamostalna deca koja u odraslom dobu nisu u stanju da se osamostale, sami brinu sebi i osnuju svoju porodicu. Zato kod nas ima veliki broj „večitih studenata“, nezaposlenih, samih i nezadovoljnih odraslih ljudi koji žive sa roditeljima u simbiotskom odnosu. Ekonomska situacija se koristi kao izgovor za produžavanje ovakvog zavisničkog odnosa. Ima mnogo i onih koji zarađuju, ali novac troše na izlaske, markiranu garderobu i druge slične stvare, a ne pada im na pamet da se odvoje od kuće.
Sindrom praznog gnezda
Često majke koje su ceo svoj život podredile gajenju dece, a nisu se afirmisale u drugim društvenim ulogama, poslu ili partnerskim odnosima i same imaju strah od osamostaljivanja dece. Zato je u našoj kulturi i čest „sindrom praznog gnezda“, koji se odražava kao depresivno raspoloženje kada deca odu iz kuće i osamostale se, odnosno kada majka više nema o kome da brine. Ovakve situacije imaju svoju osnovu i u samoj porodičnoj dinamici gde je majka bila u situaciji da zbog različitih razloga sama brine o deci. Vrlo često mi dolaze i roditelji ili njihova već odrasla deca koja su depresivna, nezadovoljna svojim životom, blokirana da krenu dalje, a i ne znaju gde bi i šta bi… Česti su i slučajevi ovakvih roditelja koji dolaze na savetovanje oko zavisničkog ponašanja njihove dece, ne primećujući da svojim ponašanjem upravo potkrepljuju tu zavisnost.
malisaveti
