Znate li kako izgleda jedan radni dan prosečne domaćice i majke? Ako se nikad niste našli u njenoj koži, onda verovatno ne možete ni da zamislite koliko posla, truda, znoja i suza iziskuje ono što većina ljudi prosto uzima zdravo za gotovo.
Da, naravno da će kuhinja uvek biti sređena, ručak će uvek biti topao, a deca okupana i srećna – jer, ona je domaćica, i to joj je jedini posao. Ali to gotovo nikada nije tako, a pismo jedne „očajne domaćice“ mužu će vam najbolje objasniti zašto.
„Dragi mužu,
Znam da sam rekla da ću srediti kuhinju danas. Zato ćeš možda biti uznenađen kad dođeš kući i vidiš da kuhinja, zapravo, nije sređena.
Volela bih da ti ponutim objašnjenje:
Prvo, ušetala sam u kuhinju sa jednom jedinom namerom – da je očistim. Pokupila sam četku i gumice za kosu sa kuhinjskog stola i otišla do kupatila da ih vratim u fioku.
Kad sam stigla, rešila sam da operem jednu turu veša, jer su obe korpe bile prepune i soba je mirisala kao da su mokraća i znoj dobili dete. Ubacila sam veš u mašinu, pritisla dugme i zatvorila poklopac. Nakon toga sam se uputila ka prvom poslu: kuhinji.
Ali, na putu ka kuhinji zaskočilo me je dete B. Gladno dete B. Dete i njeno plakanje su me pratili do kuhinje, gde sam joj na brzinu dala parče sira i rekla joj da ide da jede u garaži (jer se kuhinja upravo sređuje, očigledno).
Prizor deteta B me je podsetio da treba da pošaljem e-mail njenoj učiteljici u vezi sa zabavom za Dan zaljubljenih, pa sam brzo otrčala do kompjutera da to uradim.
Čim sam otvorila kompjuter, dete C mi je pritrčalo vrišteći, jer mu je spao plašt koji nosi po kući. Namestila sam plašt, ali ne kako treba, i odmah je ponovo pao na pod. Odnela sam dete C, koje je vrištalo i šutiralo, do njegove sobe da se smiri.
Izašla sam iz njegove sobe, zatvorila vrata i momentalno se vratila nazad da mu skinem kaubojske čizme, kako ne bi, kad krene da šutira vrata (što će se sigurno desiti) oštetio ista.
Jer sam, naravno, bila usred čišćenja kuhinje.
Ušla sam u kuhinju samo da bih shvatila kako sat na rerni pokazuje da je vreme da odem i pokupim dete A iz škole.
Tako da – ne. Kuhinja nije čista. Ništa nikad nije čisto. Moj život je jedan beskrajan niz radnji koje se nikad ne završavaju.
Mislila sam, eto, čisto da te uputim u situaciju, da me ne bi pitao šta je sa kuhinjom.
Nije kao da bi me ti to ikada pitao.
S ljubavlju,
Tvoja žena.
P. S. Podseti me da pošaljem mejl učiteljici deteta B“
malisaveti
