Naša studija je pokazala da mobilni telefoni i društvene mreže imaju veći uticaj na devojčice nego na dečake. Razlog je verovatno taj što oni telefone uglavnom koriste za igrice, dok devojčice svoju popularnost i društveni status mere brojem lajkova i pratilaca. To im stvara teskobu, pritisak i često im smanjuje samopouzdanje – objasnila je dr Džen Tvenge, vođa studije.
Ove tvrdnje ne iznenađuju ni naše stručnjake, a nezvanično se može čuti i da nemali broj devojčica u Srbiji ima psihičke probleme zbog nedovoljne popularnosti na društvenim mrežama. Dragana Stanković, školski psiholog i urednica portala „Psihologijaonline.com“ kaže da se sve više i u praksi sreće sa tinejdžerima koji imaju ovakav problem.
- Danas „Fejsbuk“ i „Instagram“ imaju veliki uticaj na decu i pomoću njih oni stvaraju svoj status među vršnjacima. Tinejdžeri prihvataju zahteve za prijateljstva i od onih koje znaju, ali i od nepoznatih osoba. Roditelji se pitaju zašto to rade, a odgovor je jednostavan - to donosi više lajkova – kaže Stankovićeva.
Što više slika, više nesigurnosti
Naša sagovornica objašnjava da lajkovi zapravo određuju koliko je slika lepa. Oni su postali merilo uspeha i popularnosti, pa ukoliko tinejdžer proceni da je neka slika dobila manje lajkova nego što bi trebalo, tu nastaje problem. Još ako dobije i neki negativan komentar, slika se briše, samopouzdanje pada, stvara se teskoba i pritisak. Sa padom samopouzdanja, tinejdžeri počinju da se otuđuju, a to ih dalje vodi u bolesti, poput anoreksije ili depresije.
- Većina tinejdžera koji stalno objavljuju slike na Fejsbuku i Instagramu duboko su nesigurni u sebe. Reklamiranje na društvenim mrežama koriste kako bi povratili svoj ego. Iz tog razloga stalno im je potrebna potvrda i prihvatanje od drugih ljudi. Objavljuju šta su jeli, čitali, obukli, a sud o tome koliko je to dobro donose lajkovi prijatelja i ljudi koje i ne poznaju – ističe Stankovićeva.
Upućujte ih stalno na realan život
Znaci koji ukazuju da je tinejdžer u depresiji su povlačenje iz društva, osećanje bezvrednosti, gubljenje prijatelja i loš uspeh u školi. Zato roditelji ako primete neke od ovih simptoma treba odmah da reaguju jer zakasnela reakcija i pomoć mogu dovesti do težih psihičkih problema, pa čak i suicida. Poznato je da se za adolescenciju kaže da je najkritičniji period u razvoju svakog čoveka.
- Roditelji ne mogu deci oduzeti savremenu tehnologiju, ali im mogu pomoći oko kreiranja slobodnog vremena. Treba da im objasne da prave vrednosti nisu na društvenim mrežama, već van njih, u svakodnevnom realnom životu. Ako to ne shvate, vredeće onoliko koliko drugi kažu putem fotografija i lajkova koje dobijaju od virtuelnih prijatelja – zaključuje naša sagovornica.
Šta kažu tinejdžeri
Milan Perić, student bepgradskog univerziteta, nedavno je objasnio kako njegovi vršnjaci doživljavaju društvene mreže.
Fejsbuk – U srednjoj školi svi smo otvarali profile na Fejsbuku, a sad nam je kao porodična večera - dosadno nam je, ali moramo biti tamo. Jeste čudan i ide nam na živce, ali je još čudnije ako nemaš profil na Fejsbuku.
Instagram – ovu mrežu moju vršnjaci najviše koriste. Da, najviše nas ima profil na Fejsbuku, ali najviše objavljujemo na Instagramu. Na ovoj mreži nema linkova i ne gnjave vas večito isti oglašivači s pozivima da lajkujete njihovu stranicu ili portal s vestima koje ste već sto puta videli.
malisaveti
