Idealna mala grupa za jogu, tri dečaka i tri devojčice, uzrasta od tri do četiri i po godine pomno su pratili sve što im je profesorka joge govorila. Poput pravih malih iskusnih profesionalaca, klinci i klinceze simulirali su mjaukanje maca rastežući se poput njih, da bi se ubrzo vešto uspeli na prstiće i pretvarali u planine.
- Hajde da svi zajedno budemo jedan veliki cvet - rekla je dečici profesorka Danica, a sekund kasnije svi su legli na pod. Držeći se za ruke, mališani i njihova učiteljica joge istezali su se što su više mogli, a uzdasi mališana pokazivali su njihovo oduševljenje. Veliki cvet malenih joga majstora potom se razdvojio. Mališani su se digli na noge i krenuli sa vežbama disanja.
- Stavite jednu ruku na nozdrvu. Ovako. A drugu ruku dignite u vazduh i udahnite duboko - pokazivala je Miljkovićeva mališanima jednu od vežbi disanja. Klinci i klinceze pažljivo su slušali i kroz igru i imitacije omiljenih životinja bavili su se fizičkom aktivnošću.
RAZVIJANJE
Ovakva vrsta vežbanja veoma je korisna za mališane. Kako priča profesorka joge Danica Miljković iz „Gopi joga centra“, joga pomaže u razvijanju male i velike dece.
- Bavim se jogom već dugi niz godina. Poslednje dve, tri godine se bavimo jogom za decu i roditelje. To se pokazalo kao vrlo korisno, zato što se kroz te časove gde se druže deca i roditelji postiže jedan poseban sinhronzitet između roditelja i dece i te tenzije koju skupljamo tokom dana - priča Miljkovićeva.
Kako kaže, većina smatra da deca nemaju stres, napetost, međutim, to nije tačno.
- Živimo u vremenu gde je sve izuzetno ubrzano. Gde postoje različite frenkvencije koje ometaju prirodno funkcionisanje našeg bića. Joga pomaže da se sve vrati u prirodne tokove i da se uravnoteži. Deca bi trebalo da počnu da se jogom intenzivnije bave oko sedme godine zato što tada počinju da rade hormoni i deca počinju da ulaze u pretpubertetski period - kaže naša sagovornica.
DISANJE
Minimalna granica kada deca mogu da krenu na jogu su četiri godine.
- Kod dečice tog uzrasta se radi na koordinaciji pokreta i disanja. Pokušava da se radi na jednoj vrsti ravnoteže i to sve potpomaže da se telo skladno razvija i da se izvuče iz genetskog potencijala maksimum, na najbolji mogući način - objašnjava Miljkovićeva.
A kako izgledaju vežbice disanja? Naša sagovornica objašnjava da, između ostalog, dečica uče da naizmenično dišu prvo kroz jednu, a onda kroz drugu nozdrvu.
- Jednom rukom zatvore jednu nozdrvu, podignu drugu ruku. To je tehnika disanja koja je prilagođena deci. Kroz naizmenično disanje kroz desnu i levu nozdrvu pospešuje se i pročišćavanje. Sva deca, pogotovo u tom uzrastu, imaju višak sluzi i to je jedan od načina da se na vrlo fin način izbaci višak i da se uspostavlja ravnoteža - priča naša sagovornica.
Na času joge mališani su simulirali cepanje drva. Ova vežbica je dobra za razvijanje stomaka i grudi, ali i za izbacivanje stresa, pokretanje energije stomaka.
- Među vežbicama ima i lupkanje po grudima, poput Tarzana. Deci se to dopada, a zapravo to ima posebnu svrhu, kada deca imaju previše sluzi u grudima i šlajm. To mame mogu da rade s decom, to lupkanje po grudima, po leđima, može da pomogne da se šlajm izbaci - ističe ona.
Da je aktivnost mališana veoma bitna za njihovo razvijanje potvrđuje i direktorka vrtića „Azbukica“ Jelena Žujović. Ona kaže da deca, kao i odrasli, vole kada im se ponudi što više različitih sadržaja u kojima će oni aktivno učestvovati i izaći iz rutine.
- Dodatne sadržaje u našem vrtiću drže stručni saradnici koji su školovani za određene oblasti. Deca uživaju u raznim časovima i radionicama koje im upotpune dan. Omiljeni im je sportić kada sa našom divnom učiteljicom Bojanom vežbaju, skaču, preskaču, stiču nove veštine. Naša praksa je da nijednu dodatnu aktivnost ne naplaćujemo posebno roditeljima, a deci želimo da ponudimo obilje programa - sportić, folklor, engleski, vežbe sa logopedom... Na predlog roditelja napravili smo i ovaj čas joge da vidimo kako će mališani reagovati i da li bi želeli da imaju takve vežbice. Za svu decu u vrtićima, od jaslenog do predškolskog izrasta, karakteristično je da se ubrzano razvijaju i rastu i mi smo tu da im omogućimo da to bude na najbolji mogući način - priča Žujovićeva.
Prema rečima direktorke popularnog beogradskog vrtića „Azbukica“ Jelene Žujović, svako dete bi dnevno trebalo najmanje dva sata da bude aktivno kako bi se pravilno razvilo.
- Potrebno je da ponudimo deci što više aktivnosti, čime se podstiče brži razvoj. Folklor, časovi plesa i ritmike, školica glume su takođe dodatne aktivnosti kojima se neguje kultura i tradicija, razbija se strah od javnog nastupa, a u čijoj su osnovi pokret, tj. kretanje dece. Kretanje je lek i time se treba voditi i motivisati decu da u svakoj aktivnosti budu što aktivniji i maštovitiji, jer sve to utiče na ukupan psihofizički razvoj deteta - objašnjava Žujovićeva.
malisaveti
