Pre nekoliko večeri sam prisustvovala strašnom događaju u jednom beogradskom vrtiću, da sam morala da situaciju odmah prijavim direktorki istog. Nažalost, odgovor na mejl koji sam joj poslala još nisam dobila.
Evo o čemu se radi...
Dok sam čekala dete koje je bilo na dodatnim aktivnostima posle vrtića, sa još nekoliko roditelja, svedočila sam situaciji u kojoj se našla mala devojčica po koju niko nije došao do 18h. Dežurna vaspitačica je telefonom zvala roditelje (majku nije uspela da dobije, razgovarala je sa ocem), nakon čega je pred detetom prepričavala koleginicama, pominjući kako "Ne bih rekla da je u trezvenom stanju", "On je već poznat po sličnim situacijama, nije mu prvi put da ostavi dete", "Eto pominje kako je imao neki problem sa autom, neki UDES"...
Dete je sve vreme tužno sedelo pored, slušajuci takve priče, ispričane bar tri puta tokom našeg boravka. Na sve to, otac je u telefonskom razgovoru rekao da će doći njegov prijatelj "Boris" (a koga dete nikad nije čulo, a kasnije će se ispostaviti da ga nikada nije ni videlo), na šta je vaspitačica neko vreme govorila da mu neće dati dete jer nema pismenu saglasnost. Nakon što je izvesni čovek došao u vrtić, taj stav se promenio jer gospodina poznaje jedna od spremačica, a kako kaže vaspitačica, rukovodilac vrtića joj je lično u telefonskom razgovoru dao savet da uzme čoveku broj lične karte i kontak i da mu da dete.
Lično garantujem da je taj čovek došao u alkoholisanom stanju, što mogu potvrditi i ostali prisutni roditelji, da nije poznavao dete baš kao ni ono njega i da je povrh svega vaspitačica malenu poslala ko zna gde sa takvim čovekom (pošto otac nije kod kuće, majka nije kod kuće).
Mi, prisutni, smo čak burno reagovali na tu situaciju, na šta nam je odgovoreno da je to odluka koju je donela gospođa koja je rukovodilac vrtića i da je ona tako rekla vaspitačici.
Da li je moguće da se ovako "brine" o deci u vrtićima? Bez obzira kakvi su roditelji u pitanju, svakome je moglo da se desi da nije u situaciji da dođe na vreme, ali to ne znači da se automatski tako treba ophoditi sa nedužnim detetom. Ovakvo veče je na nju moglo ostaviti trajne posledice, traume - što zbog nedolaska roditelja i nebiranja tona i reči od strane vaspitačice prilikom svih tih telefonskih razgovora, što zbog prepuštanja nepoznatoj muškoj osobi, koja nije odavala utisak sigurnog saputnika i osobe kojoj se sme dati dete (uprkos tome što nije ni imao zakonom propisanu saglasnost). On se osećao se na duvan, oči su mu bile crvene od alkohola, jezik ne baš britak, a po dete je došao kolima!
malisaveti
Lično ne bih nikada dozvolila da dete napusti ustanovu sa ovom osobom, već bih, ukoliko ne postoji mogućnost da sačekam još neko vreme, dete povela sa sobom kući dok se ne reši situacija. Dete makar poznaje vaspitače iz vrtića, ima poverenja u njih i samim tim to je najmanje škodljiva situacija za nju.
Šta je sve moglo da se dogodi tom detetu ostaje da se pitamo, ali smatram da ovakve situacije bez sankcionisanja ne smeju da prođu, jer danas ova devojčica, sutra neko drugo dete, a ishodi ovakvog nemarnog ponašanja mogu biti strašni.
Zabrinuta majka troje mališana
