Međutim, lagala bih kada bih rekla da se moj stil roditeljstva nije promenio sa drugim detetom. Svi su mi govorili da će tako biti, a ja sam prevrtala očima. Možda su druge, loše mame, olabavile svoj pristup ka roditeljstvu sa drugim detetom, ali ja sigurno neću. Moje drugo dete će biti tretiranu kao i prvo! Popuniću ceo album sa fotografijama! Sterlilisaću mu svaku bočicu, hraniću ga samo ogranskim povrćem, popuniću mu "radosnicu" od a do š - piše Meri Ketrin, mama iza popularnog bloga "mombabbleblog".
A onda, evo mene godinu dana nakon što sam to izgovorila.
Prvo dete slikala sam svakog prvog u mesecu u uvek istoj pozi. Beležila sam mu mere religiozno. Drugo dete nema ni stolicu za hranjenje.
Prvom detetu sam spremila tematsku rođendansku zabavu za prvi rođendan, a bukvalno cela porodica iz svih krajeva zemlje došla je kod nas. Druga beba dobila je čokoladu i došla joj je baka u posetu. Prvo dete jelo je kašice koje sam spremala ja lično od organske hrane. Druga beba jede hleb i sir.
Pre nego što vrisnete na mene, znajte da se stvarno trudim i dajem sve od sebe. Međutim, u toku dana imam milijardu stvari da obavim, a ako još treba da odvojim i pola sata da bih natovila dete jednom kašikom kuvanih šargarepa - neću se time baviti.
Nije kao da svaki dan ceo dan jede hleb i sir. Ima tu raznovrsnosti. Svoje drugo dete hranim širokim asortimanom...ugljenih hidrata i mlečnih proizvoda.
Za doručak dobija tost sa suvim grožđem i mocarelom. Za ručak, krekere sa sirom i sok. Za večeru picu.
Počela sam ja sa najboljim namerama. Kada sam stigla kući sa bebom, čekali su me spremni blender i zaliha tikvi, šargarepa i ostalih namirnica, ali beba mi se samo nasmejala u lice. Ne znam ko su te bebe koje sa zadovoljstvom gutaju brokoli kuvan na pari, ali moje drugo dete nije od tih.
A probala sam, nije da nisam. Kuvala sam sve. Spremim joj pastu "Alfredo" sa piletinom i graškom. Ona pojede samo testo. Cezar salata sa škampima? Poješće samo krutone i parmezan.
Kada mi je prekipelo i uplašila sam se za zdravlje svog deteta, odvela sam je kod pedijatra, uverena da će mi titula "supermame" biti odmah oduzeta. Međutim, lekar mi je rekao da devojčica super napreduje.
- Ali ja sam malo zabrinuta što ne jede dovoljno povrća... - rekla sam stidljivo.
- Stvarno? A šta jede?
- Pa jede ona dosta toga - krekere, sir, tost, sir, hleb, sir... i picu! - nabrajala sam.
Lekar se nasmejao.
Dobro, nije to baš najsjanija ishrana, ali ne brinite toliko. Samo dodajte malo boje u ishranu i ne odustajte. Ako i sledeće godine bude odbijala povrće, možemo da počnemo da brinemo - rekao je.
Odmah sam se zaputila u prodavnicu i donela svo povrće i viće duginih boja - jabuke, boraniju, grašak, kelj, tikvu, ma sve što mi je palo pod ruku.
Dočepala sam se blendera i krenula puna samopouzdanja. Da, danas je taj dan, govorila sam sebi. Dala sam ćerki prvo šargarepu. Bacila ju je sa gađenjem. Dodala sam joj grašak. Napravila je facu kao da će povratiti i bacila ga. Brokoli - ista stvar. Tikva - opet isto.
- Pa šta da radim više?! Zašto neće da jede boje?! - vrisnula sam u frustraciji.
A u tom trenutku, moj trogodišnji sin umarširao je pobedonsno u kuhinju, držeći u ruci kesu sa keksom - ribicama.
Vidi mama! Holand obožava ovu šarenu hranu! - rekao mi je.
Lice moje ćerke se ozarilo i krenula je da jede.
Jeste iracionalno, ali ja sam to ubrojila u raznovrsnu ishranu. Eto, tako smo dodali malo boje u jelovnik.
malisaveti
