Dekorisanje hrane je počelo sasvim slučajno, pre neka dva meseca. Bilo je neko hladno i kišovito vreme pa nismo mogli da izađemo napolje, i tako sam pokušavala da smislim neki novi vid zabave, te sam se srtila hrane. Tu dosta udela ima i činjenica da mi nedostaje posao koji inače obožavam - ja sam vaspitačica, a trenutno sam na trudničkom - kaže nam Dušica Stamenković koja stoji iza fantastičnog Instagram naloga pod imenom Ignjatova mama.
Tako je Dušica kreativnost koju je na poslu ispoljavala bojama i papirima to isto uradila kod kuće - uz pomoć hrane.
Ono što ne može da se ne primeti jeste da su njeni aranžmani, pored toga što su maštoviti, izuzetno i zdravi.
Dušica nam kaže da navike o zdravoj ishrani donosi još iz kuće - ni kao mala nije jela slatkiše niti mesne prerađevine.
- Jedino što smo suprug i ja promenili nakon što se rodio Ignjat jeste da smo potpuno eliminisala suve začine i kupovni hleb. Sve pravim sama, i sada koristimo i neke namirnice za koje ranije nisam ni čula, recimo avokado, proso ili čija semenke).
Dušica je svojim maštovitim slikama osvojila preko 4.000 pratilaca na Instagramu, a ljudi je uglavnom pitaju da li se time bavi zato što Ignjat neće da jede "običnu" hranu.Većina ljudi misli da Ignjat neće da pojede nearanžiranu hranu,ali nije tako. Što se njega tiče mogao bi da jede i direktno iz lonca. Od početka nemlečne dohrane, sa šest i po meseci, on je uzivao u hrani. Evo, pokušavam da se setim šta mu se nije dopalo...i ne mogu da se setim. Ako mu se nešto i nije dopalo na prvu loptu - dopalo mu se kasnije. Najvažnije mi je da je obrok zdrav, a aranžmanom se igram kad imam višak pozitivne energije i kad imam vremena i inspiraciju. Volim njegove reakcije kad mu pružim tanjir. Nekad počne od dekoracije da jede, a nekad je samo skloni i pojede glavno jelo. Ponosna sam što je Ignjat napunio dve godine a još nikad nije pojeo ni kupovni hleb, a kamoli kupovni slatkiš ili grickalicu. Ljudi iz moje okoline misle da ja po ceo dan kuvam, i da ništa osim toga ne radim, i to mi je zaista smešno. To što pravim hleb, što ne jedemo salame i keks ne znači da sam zatočenik kuhinje. Zapravo najmanje vremena mi oduzima priprema obroka, manje od sat vremena prosečno provedem u kuhinji računajući sve obroke tokom dana, a Ignjat ih ima pet. Nedavno sam imala raspravu sa drugaricom, koja tvrdi da nema vremena da napravi hleb. Merila sam štopericom vreme koje je potrebno da se napravi beskvasni hleb od integralnog brašna- manje od 5 minuta! Tako da izgovora nema - poručuje Dušica.
Ova mama ima odgovor i za sve koji kažu da je zdrava hrana skupa.
- Pogledajte samo cenu čipsa, gaziranog soka, čokoladica... a sve su to samo prazne kalorije. Za cenu čokolade i čipsa ja napravim obilan ručak za sve troje - poručuje ona.A Dušica nije privukla pažnju samo svojim kreacijama u kuhinji. Njena slika gde doji Ignjata koji u tom trenutku ima 21 i po mesec.Dojenje i ishrana... neiscrpna tema dokonih ljudi, prvenstveno žena. Ignjat nikada nije okusio ad mleko, a kravlje sam mu uvela tek nedavno i to kroz peciva. Podržavam dojenje, kao i dojenje u javnosti, ali u cilju hranjenja deteta, a ne reklamiranja mame. Kad mama u javnosti doji da bi nahranila svoje dete- to je gotovo neprimetno! Ništa se ne vidi, samo po položaju tela se može zaključiti da beba u tom momentu sisa. Imala sam dve neprijatne situacije kad sam dojila na javnom mestu. Prva je bila u tržnom centru kod nas u gradu, kad je Ignjat imao manje od mesec dana a morala sam da odem po namirnice za kuću (suprug i ja sami odgajamo dete, ne pomažu ni babe ni dede,niko....a suprug je na poslu ceo dan, tako da većinu obaveza završavam sama). I Ignjat je zatrazio da sisa, a ja sam se sklonila u deo hola gde su vrata toaleta, leđima okrenuta od glavnog hola, pritom sam na sebi imala i zimsku jaknu. Stojeći sam dojila bebu. I prišao mi je čovek iz obezbeđenja i pitao šta radim tu. Rekla sam da dojim bebu. Rekao mi je da mogu da uđem u toalet za invalide a ne da TO radim TU. Samo sam odgovorila da moja beba nije invalid, a da u tolatu ne jedemo ni mi odrasli, pa ne treba ni beba. Bilo mu je neprijatno zbog mog odgovora i otišao je. Druga situacija je bila u Beogradu kod Staklenca, kad sam šetala sa Ignjatom koji je tad imao 6 meseci. Sve klupe su bile zauzete, a ja sam sela na jednu gde sam imala mesta, i diskretno povrnula majicu i dojila dete. Na klupi je sedeo muškarac i žena koja je drzala kuče na povocu. U jednom momentu žena shvata da dojim dete i demonstrativno ustaje i cima kanap i priča kučetu "Mico idemo mi odavde, ju! Ovo je strašno! Ne mogu da verujem!" A muskarac koji je sedeo na klupi se grohotom smejao njenoj reakciji i rekao da nije baš normalna - prepričava Dušica. Rekacije okoline takođe nisu bile pozitivne po pitanju tog "produženog" dojenja, a slične reakcije, kaže ona, dobija od poznanika i na račun hrane.
Vide koleginice i poznanice recepte koje objavljujem, pa krenu u monolog gde me izveste da "maltretiram dete" pa me pitaju kad ću da mu dam "pravu" hranu. Njihov argument je "kad će ako neće sad, kupi detetu čokoladu, evo ja ću ako ti nećeš". A onda krenu i pitanja šta će biti na ekskurzijama, rođendanima, rekreativnim i slično. Ranije sam se trudila da objasnim, ali bezuspešno, pa sad samo sarkastično kažem "Pusti ti ekskurziju, ne znam šta ću kad se oženi jer ovako sjajnu ženu kao što mu je majka neće naći - šaljivo objašnjava Dušica.
Ona je prava savremena mama, koja strogo pazi šta daje detetu, koja detaljno aranžira obroke, koja sve informacije prekontroliše pre nego što ih primeni. I naravno, povlači se pitanje da li je bolje vaspitanje koje pruža starija ili mlađa generacija. Dušica je za savete pitala i starije žene i ovo su, kaže, najgori odgovori koje je dobila.
- U moje vreme mi smo davali deci pasulj sa mesec i po dana. Spava k'o top, prdi k'o veliki! I ništa mu ne fali, eno ga koliki je sad!
- Daj mu kravlje mleko i keks pre spavanja, da mu drži sitost, što se mučiš da ga dojiš noću? (a pritom nikad se nisam žalila da mi je dojenje teško, jer zaista i nije, jer od prvog dana on je spavao po 3-4 sata pa tek onda tražio da sisa, pa opet spava... bolje od toga ne može!)
- Šta je danas pa zdravo? Šta se glupiraš s tom zdravom ishranom, daj detetu da jede šta mu se jede, a ne tu hranu za ptice!
- Počni sa 3-4 meseca da mu daješ po malo sve što vi jedete, da se navikne na hranu, jer što više čekaš teže će da prihvati, neće ti jesti posle.
I za kraj, morali smo da je pitamo i šta je po jednoj savremenoj mami neophodno za odgajanje srećnog deteta?
- Za zdravo odgajanje srećnog deteta potrebni su mama i tata, jer i tata je roditelj. Odavno je prošlo vreme kad je žena bila zadužena za sve obaveze u kući i oko dece, a muž je bio taj koji zarađuje,a kad dođe kući mora da odmara. Muž u kući nije gost, on je deo porodice. I on je roditelj, tako da i on treba da učestvuje u odgoju deteta. Ja sam ponosna na svog muža što je junački preživeo porođaj i što od početka brine o detetu (ne, ne pomaže meni oko deteta, nego brine o svom detetu kao što to radim i ja). On je prvi koji ga je kupao, on mu je previjao pupak, on mu je prvih mesec dana prao garderobu ručno jer nam se veš mašina pokvarila...Ima majki koj ne žele da muž išta radi oko dece, jer smatraju da one to znaju bolje, on je muško pa sta on zna... i koje svoje dete radije povere svekrvi nego mužu. Kod nas to nije slučaj. Kad ja imam obaveze Ignjat je sa tatom i uopšte ne brinem da li je presvučen, sit, uspavan. Tata može i ume sve kao mama, osim jedne stvari-ne može da podoji bebu - zaključuje na kraju Dušica.
malisaveti
