GETE je govorio da je šahovska igra ispit uma, a Volter još više - da od svih igara šah zaslužuje najveću počast ljudskog uma. Veliki mislioci sveta nisu bili usamljeni u slavljenju 64 polja i 32 figure, jer je odmeravanje snaga na crno-beloj ploči oduvek važilo za intelektualni i sportski izazov. Šah je, pokazuju istraživanja, izuzetan "poligon" za treniranje i razvijanje inteligencije, memorije, koncentracije, kreativnosti... Naučnici podsećaju da vežbajući, deca šahisti uče da budu strpljiva, disciplinovanija, brže rešavaju probleme i bolje organizuju vreme. Da je tako, potvrđuje nam Petar Benković (39) iz Sremske Mitrovice, vrsni šahovski majstor, nebrojeno puta ovenčan priznanjima na domaćim i međunarodnim turnirima. Kao učitelj šaha koji od mališana pravi velike igrače, kaže da je njemu lično ovaj sport promenio život na bolje. I u tome je, dodaje, njegova najveća vrednost.
Svoju priču uvek rado deli sa decom zainteresovanom za šah, pokušavajući da im kroz svaku partiju "ubrizga" ispravne životne vrednosti.
- Deca se još u najranijem uzrastu interesuju i pokušavaju da otkriju sve tajne šaha, a kako je mnogo onih neotkrivenih, zainteresovanost raste. Najvažnije je da mališani imaju volju i želju, kasnije sve to ide svojim tokom. Deca koja su zavolela šah i takmičila se u najranijem uzrastu, igraće ga rado celog života. Jer to je i neobjašnjiva strast. Neko dete će ili da se zainteresuje za šah ili uopšte neće, ali zato postoje vaspitači, učitelji, treneri, koji kao pedagozi mogu da ga predstave mališanima i ako to urade na najbolji način, nema šanse da ga neko dete ne zavoli. U nekim zemljama mališani borave u vrtiću gde je sve kao u šahovskoj bajci, oni se na razne načine upoznaju sa svim segmentima igre - objašnjava sagovornik i dodaje da deca mogu da se animiraju i kroz kreativne šahovske radionice i preko memorijskih zadataka, jer vole da istražuju, dokazuju se, takmiče i pobeđuju.
Posle nekoliko treninga, stručnjaci mogu da prepoznaju da li dete ima dobre šahovske predispozicije. Način na koji razmišlja, ideje koje sprovodi, princip zapažanja i moć memorije su ono što učitelji odmah zapaze. Kako je šah delimično i umetnost, sagovornik kaže da tokom igre uvek pokušava da u detetu prepozna i stvaralački potencijal.
- Pošto je šah mešavina sporta, umetnosti i nauke, meni nije jedini cilj da deca uvek postižu najbolje sportske rezultate na takmičenjima, bez obzira što sam tada srećan kao učitelj. Ideja mi je i da ih naučim svim stvarima povezanim sa šahom i svakodnevnim životom. Kada nauče da razmišljaju unapred, ispravno postupaju, razvijaju memoriju, kombinatoriku, sve to mogu da primene i u redovnoj školi. Nije cilj samo da postanu sportisti, nego i umetnici i mali genijalci - objašnjava Benković.
Dobra vest za ljubitelje šaha je da svako, samo ako želi, može da postane izuzetan u ovoj igri, da lako nadmudri protivnika i dobro se zabavi.
- Isti princip važi kao i u svemu drugom. Iako nisam stručan da pričam o genima, mogu da kažem da postoje talentovana i manje talentovana deca. Ali dar nije dovoljan da bi neko postao dobar šahista, nego se traže upornost i rad. Presudno je treniranje, jer bez toga nema ništa. Kao što je Laslo Polgar, učitelj šaha i edukacijski psiholog, objasnio - genije se ne rađa, on se stvara isključivo napornim radom. Talenat se boduje samo sa jedan odsto, sve ostalo zavisi od rada - poručuje sagovornik "Života plus".
RAZVIJA SOCIJALNE VEŠTINE
SA razvojem informacionih tehnologija, šah nije izgubio na popularnosti, već je dobio i novu primenu. Zahvaljujući njemu, deca uče mnogo i o prijateljstvu, jer je svaki protivnik i potencijalni novi prijatelj.
- Ne mogu da tvrdim da šahisti imaju razvijenije socijalne veštine od ostalih, ali mogu da kažem da je društvena i socijalna veština vrlo razvijena kod većine šahista - navodi sagovornik.
malisaveti
