Rekla bih da si već izgrađena ličnost. Definisan karakter. I da u svakom trenutku znaš šta želiš. Draga moja devojčice, samo napred.
Tim malim koracima daleko se stiže. Ako koračaš uporno, sigurno. Ako znaš gde ti je cilj, šta želiš da postigneš.
A mi smo tu da te pratimo. U stopu. Bar dok si tako mala. Da postavljamo ruke ako se slučajno spotakneš.
Da te podižemo kada padneš.
Da ljubimo da prestane kada malena kolena razbiješ.
Mi smo tu da te naučimo lepom, da te usmerimo ka dobrom, da te ispravimo ako se zaputiš ka pogrešnom.
Mi smo tu da te podržavamo i kada sama u sebe ne budeš verovala.
Da te volimo i kada budeš mislila da te niko ne voli.
Da te grlimo najsnažnije i najnežnije.
Da ti budemo podrška kad ti neki mali bezobraznik sruši svet.
Da ga zajedno sa tobom gradimo, opet ispočetka.
Da te naučimo da voliš bajke, i da težiš onome najlepšem u njima ali i da shvatiš da život nekada može da bude malo drugačiji.
Da te savetujemo kako da uvek budeš samo svoja. Ni njegova, ni mamina, ni tatina, ni ničija, već uvek samo svoja. Jedinstvena, samosvesna, sigurna, savršena sama za sebe.
Sebi bitna i sebi dovoljna.
Mila devojčice, ne štedi dane, ne životari život, prigrli ga snažno obema rukama, zgrabi ga odlučno, i uzmi ono najbolje što ti nudi - zahvalna, raširenog srca i otvorenog uma.
Mala moja zvrčkice, ni nebo dotaći, ni sa njega skinuti nije nemoguće samo ako to zaista želiš i na tome predano radiš. Ako se tome nesebično predaš.
A kad već pričamo o nesebičnosti, molim te samo jedno zapamti: mi ćemo uvek biti tu, da te volimo, ljubimo, pazimo, mazimo, ako je potrebno i da do tog neba zajedno merdevine gradimo.
malisaveti
