VRŠNjAČKO nasilje je postalo svakodnevica, a uvod u njega može da bude i naizgled "obično" omalovažavanje dece od strane drugova iz škole. Istraživanje britanskih naučnika je pokazalo da više od polovine osnovaca doživljava stres zato što ih vršnjaci ponižavaju. Čak 25 odsto malih ispitanika je odgovorilo da se ne osećaju dobro u prisustvu najboljih prijatelja, jer ih loše tretiraju. Istraživači su detektovali nekoliko najčešćih pojava koje mogu da ukažu na to da dete preživljava neprijatnosti od prijatelja i da se nalazi u lošem društvu.
* Mališan odustaje od aktivnosti koje voli i u kojima je odličan, jer su ga prijatelji ubedili da to nije za njega, da je bolje da vreme provodi napolju, bez cilja i plana.
* Dete se posle svakog druženja sa prijateljima oseća tužno ili iskazuje agresivnost, bes i povlači se u sebe.
* Loše se ponaša prema autoritetima, da bi se uklopio u društvo.
Priče o vršnjačkom nasilju nisu naivne i sve su češće. Treba ih shvatiti ozbiljno, odmah reagovati i ne označavati ih kao pubertetski nestašluk. Među mladima najvidljivije je fizičko nasilje, zatim sledi ono digitalno. Suština je da svaki oblik nasilja ima određenu psihološku komponentu, jer ostavlja posledice na psihičko zdravlje dece.Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, savetuje kako da otkrijete da dete trpi vršnjačko nasilje, šta da radite u toj situaciji, kako da je rešite i pomognete detetu.
Budući da deca često ćute i ne govore o svom lošem iskustvu, roditeljima neki znaci mogu da ukažu na to da njihovo dete možda trpi nasilje. Takvi mogući znaci su promena ponašanja u smislu da je dete umorno, ne spava dobro, nema apetit, da dobija lošije ocene, teško mu je da uči, nekad se žali na bolove u grlu ili stomaku i zbog toga traži da ne ide u školu, ima ogrebotine i modrice za koje kaže da ne zna odakle mu, deluje rasejano, kasni u školu, traži dodatni novac.
– Ovi znaci ne znače obavezno da dete trpi nasilje, ali roditelj svakako treba dobro da ih razmotri, obrati pažnju i razgovara s detetom.
malisaveti
