Najvažnija uloga na svetu. Najlepši osećaj. Nemerljiva sreća. Sve su to glasne asocijacije na životnu prekretnicu - roditeljstvo. Neke druge, među kojima je definitivno i postporođajna depresija majki, i dalje su tabu. A kako bismo tek onda deklarisali onu koja se događa pripadnicima jačeg pola? Kao slabost kojoj ne bi trebalo da pridajemo nikakav značaj? Hir? Izmišljanje i prenemaganje? Glumački performans? Izvlačenje od novih obaveza? Ili bi, ipak, trebalo da glasno progovorimo o tome, jer je postporođajna depresija očeva stvarnost? I sve je češće vidljiva. Leonora Pavlica, klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut, kaže da kao stručnjak sa iskustvom u radu, nipošto ne dovodi u pitanje realnost te pojave.
Jasno je da beba unosi "revoluciju" u život supružnika, ali šta to konkretno može toliko da poremeti očeve ovom promenom, pa da bude okidač za depresiju? Lista razloga nije mala.
- Istraživanja navode, a i moje iskustvo potvrđuje, da se uglavnom radi o sledećim povodima - finansijska nesigurnost, slaba sposobnost adaptacije na novu ulogu, majčina posvećenost detetu zbog koje se otac oseća zapostavljenim, ranije depresivne epizode kod očeva i majčina postporođajna depresija sa kojom tata ne zna kako da izađe na kraj - navodi psihoterapeut.
Osećaj zapostavljenosti
Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da trećina britanskih očeva prolazi kroz postporođajnu depresiju. Gotovo dve trećine ispitanika je izjavilo da je osećalo teskobu posle rođenja bebe, a trećina da im je bilo teško da se zbliže sa detetom. Na pitanje kako su se tačno osećali kada su postali roditelji, četvrtina je izjavila da su imali izuzetan pritisak jer su shvatili da moraju da obezbede sve za porodicu, dok je 22 odsto prijavilo iscrpljenost kao posledicu manjka sna. Petina je imala problem sa velikim stresom zbog novog korpusa odgovornosti, a 16 odsto zbog manjka vremena za lična uživanja. Naša sagovornica navodi neke od simptoma koji bi mogli da budu pokazatelj ovog stanja.
- Najčešće je reč o različitim oblicima bekstva - predugo ostajanje na poslu, nedolaženje kući uz razna opravdanja, donošenje posla i osamljivanje u drugoj prostoriji, izlasci, bekstvo kroz alkohol, klađenje. Ili somatski problemi kao što su nesanica, loš apetit, izostanak seksualne želje, hipohondrijaza. Tu je i preterana zabrinutost za majku i dete, nervoza, razdražljivost, sindrom hroničnog umora i konstantan stres ili, pak, pojačana agresivnost, bezrazložna ljutnja, impulsivnost, vikanje, psovanje - objašnjava psiholog.
Istraživanje Britanaca je otkrilo i da se polovina očeva oseća posramljeno zato što se teško nosi sa novim izazovima - visokom odgovornošću, manjkom sna i iscrpljenošću. Tvrde da su "zakazali" u novoj životnoj ulozi. Koliko je tu važna podrška partnerke i šta je još značajno da se uradi da bi se muškarci povratili?
I majke i očevi su podjednako iscrpljeni i nesnađeni u novoj ulozi, ali društvo radije odobrava da se ovako oseća žena. Muškarci imaju dodatni pritisak da se kao "glave kuće" snađu bez "kukanja". Zato najčešće prolongirano ćute o svojim žalbama i sledstveno razvijaju neke psihosomatske smetnje. Podrška partnera je ključni preventivni faktor u oba slučaja, bilo da je reč o majčinoj ili očevoj postporođajnoj depresiji. Partneri bi morali da razvijaju kulturu življenja u kojoj se otvoreno priča o nesigurnostima, strahovima, potrebama, očekivanjima, sklonosti da se pohvale, ali i prihvate dobronamernu kritiku. Važno je uključiti i bližu zajednicu u proces odgoja i tako rasteretiti sebe preterane odgovornosti i fizičke iscrpljenosti. Naposletku, ako i to nije dovoljno, poželjno je otići na bračnu terapiju - savetuje psihoterapeut.
Podrška društva
Neki ispitanici su naglasili da im se društvo praktično podsmevalo zbog toga što su preuzeli aktivnu roditeljsku ulogu, jer guraju kolica, nose bebu, uzimaju odsustvo sa posla zbog novorođenčeta. A to je tek neshvatljiva slika kod nas, na brdovitom Balkanu.
- U skandinavskim zemljama gotovo svaki otac iskoristi priliku za porodiljsko odsustvo. To se smatra prirodnim i čak obavezujućim. Iako je i kod nas ova opcija moguća, u 2017. godini je ovo pravo iskoristilo svega nekoliko desetina očeva. Očito je da je ovde još na snazi duboko ukorenjena predrasuda da je nega deteta, ipak, majčin "posao" - smatra sagovornica.
Kao jedan od velikih problema, ispitanici su istakli i da nemaju dovoljno informacija o tome kako mogu da uspostave bliskost sa decom i da se povežu sa njima.
- Veoma često se očevi dokažu u roditeljskoj ulozi tek kada dete napuni tri godine, jer je tada u većini radnji osamostaljeno (samo hoda, jede, ide na nošu), dok se do tog perioda mladi tata uglavnom ne snalazi. Ili su uplašeni, jer su novorođenčad tako mala i krhka ili im je dosadno da sprovode tuce rutinskih radnji ukrug. Društvo bi moglo da pri domovima zdravlja otvori obavezne termine za "druženje", nešto nalik porodičnim danima kojima bi trebalo da prisustvuju beba i oba roditelja. Obučeni treneri bi im davali smernice kako da se zabave sa svojim mališanom određenog uzrasta, kao i šta mogu da očekuju od njega u tom dobu. Uz kreativno koncipirane radionice to bi moglo da doprinese većoj povezanosti. Takođe, ovo ne bi bilo loše implementirati i u predškolske ustanove, na mesečnom nivou, a opet uz prisustvo oba roditelja - predlaže stručnjak.
A, s druge strane, ukoliko se ne tretira, nego se prevodi kao hir i pretvaranje, depresija može da bude opasna po zdravlje oca. I da, gotovo obavezno, naruši harmoniju porodice.
- Loša koncentracija i organizacija, razvijanje depresivnog afekta, sklonost zavisničkim obrascima ponašanja, gubitak težine, hronična nesanica, psihosomatske tegobe u vidu migrena, čira na želucu - sve to može da bude pogubno po zdravlje oca, kao i po dinamiku porodičnog sistema. On može potpuno da se distancira iz života porodice ukoliko se oseća zapostavljenim, što dalje može da vodi ka razvodu braka i neuspostavljanju sigurne i tople veze sa detetom. Ili, ukoliko je reč o finansijskoj nesigurnosti, otac može da uđe u hiperorganizaciju, preteranu zabrinutost, isključivo fokusiranje na posao, što naposletku opet vodi ka otuđenju od porodice - upozorava psihoterapeut.
OSUDA PORODICE
ISTRAŽIVANjE koje je naručio Ergobaby UK je otkrilo i da zbog depresije u koju su zapali, 40 odsto očeva oseća osudu porodice, 32 odsto - prijatelja, a više od trećine - društva u celini. Čak 55 odsto njih pati u tišini i nikome ne prijavljuje svoje stanje. Od deset očeva, devet je izjavilo da bi sve bilo lakše kada bi im bilo dostupno više informacija kako da se povežu sa decom.
malisaveti
