Proživeli su Mirjana i Predrag 40 godina u slozi i ljubavi, izrodili dvoje dece, dobili unuke. Njihova ljubav, međutim, mnogima nije bila po volji, pa su sklapanje građanskog braka obeležili skromno. Sve ove godine ostala im je želja da i pred Bogom potvrde svoju ljubav, a Predragu da svoju lepu suprugu Miru vidi u beloj venčanici...
- Kad je tata prvi put video mamu, ona je tek bila došla tog jutra da se javi na posao, prvi radni dan, a on je izlazio iz noćnog dežurstva, čupav i izgužvan sav. Pričao nam je tata da nikad niko na svetu nije bio tako lep kao mama, tog jutra kad je video – napisala je Jelena Misita na svom Fejsbuk profilu.
Kad su naredne godine godine odlučili da se venčaju i Kurta i Murta imala je svoje mišljenje o tome.
- Bili su protiv njihove ljubavi. On je osam godina stariji, imao je već brak iza sebe i dete, a ona devojka. Razni „neki“ imali su svoje razloge da budu protiv, ali oni su se ipak venčali. Na svadbenom ručku, koji su sami finansirali, bilo je trinaestoro gostiju. Nije bila njegova majka ni njen otac. I razni drugi nisu bili, ali nema veze. Mama se venčala u haljini u kojoj je išla na posao, samo je stavila neke cvetiće u kosu i to je bilo to.
Sve njene drugarice, sestre, rođake, sve koje je mama poznavala, imale su i svadbe i venčanice, a ona je imala samo mog tatu.
- I svejedno, njihova venčana fotografija je narednih dvadesetak godina krasila izlog fotografske radnje u centru grada, kao reklama.
Kum i stari svat odlučili su da mladencima daju poklon u novcu, jer tek započinju zajednički život. U kovertu su stavili dovoljno para da može da se kupi veš mašina.
- Kum, Bog da mu dušu prosti, bio mnogo veseo čovek, voleo je da popije, a voleo je i muziku. Pa kad je muzici dao sve svoje pare, prešao je i na onu plavu kovertu.
I tako, od tog dana, prošlo je malo više od 40 godina.
- Ceo moj život oni su zajedno, vole se, pomažu i podržavaju. Kad mi je mama jednom dala neku hranu, ali prvo tati, ja je pitam: „Što si prvo dala tati?“, a ona mi kaže: „Pa njega sam prvo upoznala“.
Mama je uvek radila od šest, tata od sedam, ali tata je znao koliko mama mrzi rano ustajanje, pa je svako jutro ustajao u pola šest, skuva kafu, dođe do nje i kaže: „Miro, ajde“. A ona je svako jutro pitala: „A kuda?“. Eto, tolika joj je to trauma bila.
A opet, kad je otišla u penziju, tugovala je, pa je tata smišljao kako da je razveseli.
- Na primer, prve trešnje kad se pojave, on nađe, pa joj kupi da je iznenadi, jer zna koliko ona voli trešnje.
U ovih 40 godina, Mirjana i Predrag izrodili su dvoje dece, dobili četvoro unučadi i stalno bili jedno uz drugo.
- Sad, kad su oboje u penziji, i dalje sve rade zajedno - zajedno spremaju zimnicu i čuvaju unučiće, podsećaju jedno drugo kad treba da se popije lek za pritisak...Nikad se nisu obogatili, što im i nije bio cilj. Napravili su od brata i mene ljude kakvi smo danas, to im jeste bio cilj. I najzad su dobili svadbu kako dolikuje, što je bio moj cilj i mamina davnašnja želja – kaže Jelena.
malisaveti
