Jeste alimentacija problematična tema, ali o njoj mora da se govori.
Alimentacija, ružna reč koja se u životu žene pojavi najčešće kao posledica još ružnijeg razvoda. Da, ružna, a opet tako neophodna i često tako nedostižna. Lepog razvoda nema,
a i dalje čvrsto verujem da se ljudi u Srbiji ne razvode jer se više ne vole. To baš zvuči civilizovano, a to uglavnom nije naš slučaj. Najčešće su ozbiljni problemi u pitanju, neretko
su to alkoholizam, nasilje…
Generalni stav muškaraca je da oni posle razvoda ženi ipak ne bi davali novac. „Ja da joj plaćam pedikir i frizuru“, „Da je mislila na decu, ne bi se ni razvodila“ samo su neki od
komentara. Da li su obrazovani, neobrazovani, imućni ili ne, ne menja stvar. Stvar je principa, a princip je loš.
Da, verovatno jeste mislila na decu, zato je i otišla, i ne, taj novac nije za nju, već upravo za tu decu. Zašto je tako teško shvatiti da muškarac posle izlaska iz braka ne prestaje
da bude roditelj, da tako što tera inat detetovoj majci, tera inat i detetu za koje je odgovoran i dužan da se o njemu brine. A onda se baš to dete, koje treba da se voli najviše na
svetu, oseti kao roba koja treba da se plati ovoliko ili onoliko, zavisi oko koje se sume vodi rasprava.
Da ne pričam o tome koliko tih svađa deca čuju svojim ušima.
I onda im više nije ugrožena samo egzistencija već i pravo da budu deca.
I, naravno, kao u mnogim slučajevima, zakon kaže jedno, praksa nešto drugo. Deca samohranih roditelja u Srbiji pravo na izdržavanje ne ostvaruju u više od 85 odsto
slučajeva. Ovu statistiku ne menja čak ni to što je neplaćanje alimentacije krivično delo.
A izbegava se na razne načine. Prilaže se samo pola zarade, druga polovina se dobija na ruke, odriču se imovine, prevode na nekog drugog, a ide se, kažu advokati, toliko daleko
da će neki radije i u zatvor…
Neke žene preko suda pokušavaju da podsete očeve da imaju decu, tuže i njih i babe i dede, a neke jednostavno odustanu. Onda, dok grcajući u dugovima pokušavaju da
stvore nemoguće i podmire osnovne potrebe, koje nisu male, tate šeretski vode decu u kupovinu, kupuju ih bespotrebnim stvarima, skupim igračkama. Često ispadnu i heroji.
Razumem nemaštinu, razumem nezaposlenost, ali to često nije slučaj, već inat i izvrdavanje zakona. I patrijarhalna matrica, koja dečake odmalena uči da rade i imaju za sebe.
Naravno, čast izuzecima koji shvataju da i posle razvoda imaju decu koja treba da nastave lepo da žive.
malisaveti
