Kris Smit je davala sve od sebe da odgoji dete u kolima, gde je sa njim živela, jer stan nije imala. A onda je shvatila da njen sin zaslužuje više i odlučila je da ga da na usvajanje. Na kraju krajeva, razmišljala je, i sama je bila dete kada ga je rodila. Sigurno bi se neko drugi bolje starao o njemu.
I par godina nakon što ga je dala na usvajanje, Kris je i dalje bila nezaposlena i beskućnica. A onda je rešila da nešto mora da preduzme i zaposlila se kao konobarica.
Uskoro je imala dovoljno novca da iznajmi stan. Našla je i prijatelje i muža koji je već imao decu iz prvog braka. I tek onda skupila je dovoljno hrabrosti da kontaktira socijalnu službu i pita šta joj je sa sinom.
Igrom slučaja, pričala je sa službenicom koja je i bila zadužena za slučaj malog Metjua. Sedam godina je prošlo kada ga je Kris poslednji put videla i pretpostavljala je da je on sad srećan sa nekom novom porodicom. Međutim, ispostavilo se da je i dalje u domu. Sa skoro četiri godine, koliko je imao kada je završio tamo, bio je nezanimljiv ljudima koji su želeli da usvoje bebu. Sa hraniteljskim porodicama nije se slagao.
I tako je Kris odmah sela u kola i otišla da ga vidi.
- Bilo je neverovatno. Prvi put kada sam je video, video sam koliko ličim na nju. Konačno sam našao mesto gde pripadam - priseća se Metju.Par meseci Kris i Metju viđali su se pod nadzorom službenika iz socijalnog, a onda joj je konačno dozvoljeno da sina odvede kući. I danas su zajedno jedna porodica koja pokušava da zaboravi na mučan period od sedam godina razdvojenosti.
malisaveti
