Ne postoji razlog da dete, ili bilo ko drugi, ne upotrebi reči “hvala” i “molim” svaki put kad se za to ukaže prilika. Ove dve reči predstavljaju prvu i osnovnu lekciju iz lepog ponašanja. Zato čim dete progovori počnite da ga učite ovim magičnim rečima. Čim shvatite da nešto želi, što može pokazati i prstom, pružite mu i podstaknite ga da izgovori “hvala.” Naravno, ne zaboravite da je potpuni uspeh zagarantovan samo ako ste i vi sami primer za lepo ponašanje.
Kako ističe psiholog Milja Krivokuća, dete je u velikoj meri ogledalo svojih roditelja i prilika u kojima živi, zato od deteta ne treba očekivati da se u istim situacijama ponaša drugačije od roditelja. To je slučaj i za lepo ponašanje.
- Roditelji će naučiti decu rečima “hvala” i “molim” ukoliko i sami pred decom upotrebljavaju iste, kako u komunikaciji sa drugim ljudima tako i međusobno. Upotreba ovih reči treba da prati svakodnevnu komunikaciju i da se unutar porodice ne podrazumeva, već praktikuje između roditelja i dece. Uvek kada u prigodnoj situaciji ove reči izostanu decu treba podsećati na njih i njihovu primenu pohvaljivati. Dete neće usvojiti ove reči, kao ni druge, samim spontanim sazrevanjem, pa je uloga i model roditelja od presudnog značaja. Ako “hvala” i “molim” prihvatimo kao deo svakodnevne komunikacije, a ne samo u posebnim prilikama i situacijama, dete će ove reči usvajati već na najranijem uzrastu kada usvaja i druge reči i uči od svojih roditelja – objašnjava psiholog.
Ne zaboravite da dete pohvalite svaki put kada pokuša da izgovori ove reči, naročito ako niste trebali da ga nagovarate. Nema svrhe u tome da se ljutite ili budete razočarani kada to zaboravi jer neće odmah naučiti, niti će se uvek setiti da ih upotrebi. U većini slučajeva dete i kad zna “čarobnu reč” često se odlučuje da je ne upotrebi. Prema rečima psihologa, razlog odbijanja je individualan ili može biti u vezi sa različitim razvojnim fazama, ali se u svakom slučaju kažnjavanje ne preporučuje iz razloga što je ono često, posebno u ovakvoj vrsti učenja, kontraproduktivno.
- U zavisnosti od uzrasta deteta sa njim se o razlozima odbijanja može razgovarati ili roditelj može da prati situacije i kontekst u kojima se odbijanja događa, na primer, da li je dete stidljivo, da li je u pitanju nova situacija u kojoj se oseća nesigurno pa se iz tog razloga povlači i slično. Takođe, u zavisnosti od uzrasta sa detetom je važno razgovarati i o tome zbog čega je upotreba ovih reči očekivana i važna – objašnjava Krivokuća.
malisaveti
