Dragi moj, htela sam nešto da ti kažem...
Jednog dana ćemo se probuditi, a naša dečica će biti odrasli ljudi. Možeš li uopšte da zamisliš da će ova savršena mala telašca postati prave, odrasle osobe sa poslovima i velikim odgovornostima?
Mislim, ja to i želim, naravno. Ali opet... Malo je čudno razmišljati o tome kakvi će biti kad porastu. Kakav će naš život tada biti.
Naše bebice će se iseliti iz našeg doma i imaće svoje vlastite živote.
Imaće svoje porodice. Porodica će im postati glavni prioritet, a mi ćemo se postepeno pomerati naniže na njihovoj listi prioriteta.
Biće teško, sigurna sam. Možda čak i srceparajuće. Ponekad ostanem budna noću i razmišljam o tome da li će ići na fakultet koji je udaljen 5 sati od nas, kao što sam i ja uradila svojim roditeljima.
Ali onda, opet, počnem da razmišljam o svom životu sa tobom kada oni budu odrasli ljudi.
Imaćemo puno vremena za nas i niko nas neće prekidati. Možemo putovati. Možemo istraživati. Možemo pronaći nove avanture, ići u lepe restorane iz čistog hira.
Ili ćemo možda pozvati našu već odraslu decu da nam se pridruže na toj lepoj večeri i uživaćemo sa njima u tim tipičnim razgovorima za odrasle.
Sećaćemo se onih dana kada smo pokušavali da izađemo na večeru sa našim mališanima, a to se završilo time da su prvo uzeli so, pa biber, pa opet so i razbacivali na sve strane. Činiće nam se kao da je to bio neki drugi život...
Budićemo se zajedno, zaspivaćemo zajedno.
Biće tiho u našoj kući - neće više biti glasnog pevanja ili svađe oko igračaka, niti onih kikotanja kada pravimo smešne face.
Moći ćemo da razgovaramo o svemu , a da nas niko ne ometa.
Nijedna tema neće biti toliko "dubinska", nijedna debata nam neće oduzeti previše dragocenog vremena. Imaćemo sve ovo kada nam deca porastu.
Ali zašto bismo čekali?
Da, istina je da nam je život prezauzet trenutno. I glasan. I zahteva više organizacije i planiranja i strpljenja.
Ali ne možemo da stavimo naš odnos na čekanje. Ne možemo da stavimo duge, značajne razgovore na čekanje. Trebalo bi da našu ljubav proživljavamo do maksimuma. Svakog bogovetnog dana.
Realnost je da niko ne zna koliko mu je vremena ostalo. Život je ovde i sada. Dešava se. Moja ljubav prema tebi je ogromna i čini jedan dobar deo mene. Želim da proslavim to sada. Svakog minuta svakog dana. A ne da to odlažem dok nam deca ne "odlete iz gnezda".
Povezivanje sa tobom ne može da čeka do penzije, ljubavi moja. Zato, hajde da to uradimo sada.
Hajde da im jednostavno ne odgovorimo na svaki prohtev u roku od jedne milisekunde. Pogotovo kada pokušavam da ti predložim jednu sjajnu ideju. Ili dok mi ti govoriš o toj novoj knjizi koju si počeo da čitaš. Hajde da nastavimo naše razgovore i da zamolimo naše dete da sačeka par minuta dok mama i tata završe započeti razgovor.
Hajde da zajedno prigrlimo svu tu galamu.
Da, ponekad se zapitamo kako tako mala stvorenja mogu da proizvedu tako jake zvuke, ali hajde da im se od sad oduševljavamo. Želim da zapamtim glas svog trogodišnjaka dok peva. Želim da u svoje sećanje istetoviram kikotanje našeg šesnaestomesečnog deteta i želim da napravim mentalne slike tebe dok se tako oduševljeno igraš sa njima i da ih sakrijem u neko posebno mesto u svojoj glavi.
Hajde da idemo na porodične avanture.
Istina je da neće biti idealne! Moguće je da će zapravo ispasti sasvim drugačije od onoga što smo planirali, ali, ej, zato ih i nazivaju avanturama!
Hajde da budemo otvoreni i da našoj deci pokažemo nova mesta, nove ljude i zajednice. Da u njih "ugradimo" osećaj istraživanja i pitanja o mnogim stvarima. Radeći to sa tobom će biti moja najveća avantura.
Hajde da idemo na romantične sastanke.
Poenta je da te volim. Volim te sada i voleću te do penzije. A voleću te i u svakoj sekundi u međuvremenu.
Ali još nismo u penziji. Ovde smo sada, u ovoj ludoj fazi u našem roditeljskom životu dok zajedno odgajamo našu malenu decu. I vidim te. Hoću to da znaš. Vidim te kao neverovatnog oca. Ali takođe te vidim kao osobu u koju sam duboko zaljubljena. Moj divni i lepi mužu.
I zato, hajde da se volimo sada. Jer ja stvarno ne želim da čekam. A najbolji deo od svega je to što ne moramo da čekamo.
malisaveti
