Međutim, koliko se god ova obaveza činila još više zadovoljstvom, tek kada je se prihvatite shvatićete da nije nimalo naivna. Pogotovo, ako ste prešli 65. i imate bar jedan polomljen kuk iza sebe, na primer. Dakle, ovde govorimo o svim onim bakama i dekama, koji ne žele i ne mogu na sebe da prihvate jednu takvu odgovornost, a primorani su.
Jedna korisnica,
požalila se upravo na jednu takvu situaciju u svojoj porodici.
"Po milioniti put ista rasprava kod mojih roditelja i brata i snaje.
Snaja ima neke nove obaveze na poslu koje podrazumevaju raniji polazak i kasniji povratak. Automatski, to znači više obaveza za baku. Ona se buni. Snaja je besna. Kaze žele što manje obaveza oko dece.
Naravno! Oni nažalost žive kao i mnoge srpske porodice, stariji u prizemlju, mlada porodica na spratu. Podrazumeva se (od strane mladih roditelja) da čuvanje dece preuzmu baka i deka koji su u penziji. Inače podrazumevalo se i da baka bude kuvarica celoj porodici, ali ona nije pristala. Zbog toga je naravno loša svekrva.
Ali zato ima obavezu da dvoje unučića svaki dan isprati u školu, što podrazumeva da im da doručak, pripazi sta su obukli i da li su sve poneli, da ih dočeka iz škole, da im da ručak i bude s njima dok se roditelji ne vrate. I tako u beskraj.
Devojčica je već u višim razredima osnovne, ali potpuno razmažena i nesamostalna, ne ume ništa sama. Dečak je tek pošao u školu. Obaveza je prevelika. Svakodnevna. Ovde se ne radi vise o pomoći, ovde se radi o tome da baka ima radno vreme, da ne može kod lekara niti kod prijateljice, ama nigde ne može da mrdne. Svoje vreme mora da planira u odnosu na unuke, odmor u odnosu na odmor sina i snaje. I ništa se ne pita, nego samo i isključivo kako njima odgovara.
Znate, jedno je priskočiti u pomoć, a drugo biti u obavezi.
Šta mislite o ovome? Meni je to nepravedno", zaključila je ona.
Psihološkinji Radmili Grujičić ova situacija je veoma poznata i ona skreće pažnju da je, barem iz njenog stručnog ugla, ovde reč o nepoštovanju prava druge ličnosti.
- Mi živimo u vremenu kada se mnogo govori o pravima dece. Decu pitamo za mišljenje i negujemo njihovu samoodgovornost. To je sasvim u redu. Upravo takav odnos treba da imamo sa svima, pa između ostalog, i sa bakama i dekama. Poštovanje i uvažavanje ličnosti je svačije pravo. Moramo pitati drugu ličnost šta ona želi ili ne želi i kakav god da je odgovor mi smo u obavezi da ga poštujemo - navodi ona.
Pitali smo i Beograđanke kome one ostavljaju svoju decuna čuvanje.
- Moja deca idu u vrtić, jer smatram da baka i deka nemaju obavezu da ih čuvaju. Oni treba da ih maze i paze, ne da ih vaspitavaju - navodi Jelena, koja priznaje da poznaje dosta ljudi koji razmišljaju suprotno.
Priseća se jednog susreta u parku.
- Jednom me je jedna baka, od oko 80 godina, pitala da li moj suprug i ja vodimo decu u vrtić. Naime, ona je bolesna, a ostavili su joj unuku na čuvanje, jer smatraju da dete ne može da ide u vrtić. Jadna žena nam se požalila: "A, ko je mene pitao da li ja mogu da je čuvam. Teško mi je". Zamislite, ispada da su je naterali - kaže naša sagovornica.
Zapravo, o tome često i jeste reč, a naša psihološkinja ima prave reči za ovu pojavu - emocionalna ucena.
- Veoma je česta i ide u oba pravca. Emocionalna ucena bi se mogla sročiti kao: "Uradi onako kako ja kažem, ako hoćeš dobar odnos". Osoba koja je spremna na takvu vrstu ucene je neko koga interesuje samo sopstvena realnost i potreba. A, to je, pre svega, i opet, nepoštovanje prava drugih - navodi Radmila, koja dodaje da nam je potrebno jedno dobro osvešćivanje o poštovanju tuđih prava.
Marija nam je rekla da je skroz u redu da stari roditelji pomažu - privremeno.
- Kada se deca razbole, sasvim je ok da baka i deka "uskoče", ali deca treba da idu u vrtić. Naši roditelji ceo život rade da bi dočekali tu penziju i onda mi treba da im uvalimo unuke. To nije fer - naglašava ona.
Danica podseća na još jedan problem za koji zna da je prisutan u srpskim porodicama.
- Mnogi roditelji teraju svoje roditelje da rade domaći sa unucima, nakon čega deca njih doživljavaju kao babaroge. Ne žele posle da idu kod bake i deke - kaže ona.
Ova mlada mama skreće pažnju na činjenicu da je izuzetno naporno izdržati dan sa malom decom.
- Mi imamo decu od četiri i dve i po godine i znam koliko nam je naporno sa njima vikendom. Za ta dva dana mi crknemo, zamislite kako je onda tek starim ljudima - navodi Danica.
I, zaista, nije li strašna pomisao na to da su mnogi od nas imali srećno i ispunjeno detinjstvo sa bakama i dekama, koji su možda u tom trenutku pre želeli u banju ili u šetnju sa drugaricom, na more ili plac?
Kome vi poveravate svoju decu i kakvi su vaši stavovi po ovom pitanju?
Mi smo izdvojili prednosti i mane ostavljanja dece bakama i dekama i odlaska u vrtić, pa sami prosudite, ako do sada već niste.
Prednosti
Ako gledamo iz finansijske perspektive ova opcija je povoljnija, jer će roditelji uštedeti dosta novca. Takođe, vaša deca će se zbližiti sa vašim roditeljima, što je jako važno , s obzirom na to da su vaši roditelji bitne figure u vašem životu. Pritom će i dete imati priliku da sluša o porodičnoj tradiciji i običajima, koje stariji rado dele sa najmlađima.
Mane
Njihova uloga nije vaspitavanje dece, već maženje i zasipanje pažnjom. Baš zato oni mogu vaše dete razmaziti, toliko da vi kasnije nećete moći da ga vaspitate. To u nekim situacijama može narušiti porodične odnose, zbog čega je vrtić uvek mnogo bolja opcija. A, tamo su i disciplina i pravila obavezni.
malisaveti
