Nije da zbog toga ne mogu noću da spavam, niti želim da je poružnim. I nikako nisam razočarana zato što je prelepa. Međutim, u našem društvu lepota nikad ne ide sama, već uz nju ide paket sasvim novih očekivanja - kaže Džejmi Keni, blogerka i novinarka.
Svesna sam da uz lepotu ide i određena doza moći. A moje dete je lepo, belo i plavo. Odraz svake privilegije dobijene rođenjem. Pa zašto onda brinem?
Prvo, dozvolite da kažem da znam da svako misli da je njegovo dete najlepše. Bilo bi čudno da nije tako. Kada kažem da je moja ćerka lepa, kažem da ispunjava konvencionalne standarde lepote. To je nasmejana devojčica belog tena sa plavim očima, lepim zubima i rupicama u obrazima. I da je samo to u pitanju, bila bi jedna prosečna slatka devojčica. Ono što je po lepoti izdvaja je duga plava kosa. Nepoznati ljudi nam stalno prilaze na ulici da joj se dive zbog nje. U nas gledaju u prodavnici.
Pobogu, nikad nemojte da joj dozvolite da skrati kosu! Predivna je - uzvikuju preko parka.
I ja obožavam njenu kosu. U kući je zovemo "Zlatokosa". Ali ta rečenica "ne dajte joj da skrati kosu" mi se ne sviđa.
Prvo, ne sviđa mi se što stranci uzimaju sebi za pravo da odlučuju u ime mene i mog deteta. Drugo, to čak nije ni odluka koju ja treba da donesem. Ako ikada poželi da skrati svoju kosu, to je njen izbor. Treće, kosa raste.
S druge strane, razumem i zašto mi ljudi kažu da je ne skraćujemo. Kosa je simbol mladosti, lepote, zdravlja, ženstvenosti. Naročito kada je svilena i plava. To je ideal lepote.
Kao i ona, i ja sam rođena sa lepom kosom i mnogo komplimenata sam dobijala zbog toga. Zato mi je kosa postala deo identiteta, jedini deo mene koji sam smatrala lepim. Kosa mi je bila štit, dokaz da je nešto na meni prelepo. Možda nisam imala savršeu figuru ili idealnu kožu, ali imala sam kosu zbog koje su devojke umirale od zavisti. Od sedme do 20. godine mi nije palo na pamet da je skratim jer sam bila uverena da će onda svi shvatiti da sam zapravo ružna.
Ne želim da moja ćerka toliko samopouzdanja položi u glupost kakva je kosa. Ne želim da pomisli da je to jedino što na njoj vredi. Ne želim da misli da je lepota jedino što vredi. Ona je duhovita, bistra, pametna, malo uvrnuta i umetnički nastrojena. Želim da iskaže te svoje strane ličnosti umesto da dane provodi pred ogledalom.Standardi lepote u svetu me sami po sebi brinu, i zato sam još više zabrinuta činjenicom da mi je ćerka prelepa. Za sada sam srećna jer se uopšte ne obazire na komplimente stranaca, osim jednim osmehom. Ali želim da tako i ostane, a bojim se da će uskoro početi da uživa u tim pohvalama.
malisaveti
