No, sinoć sam to konačno uradila -i priznajem, lakše mi na duši, ne samo što su kamare garderobe bile glavni izvor nereda u mom stanu, nego sam se konačno rastala i od svega onoga što je godinama skupljalo prašinu, čekajući svoju šansu koja u stvari nikad nije došla, ili "mršavije" dane, koji takođe nikada nisu došli. Jedna polovina "krpa" neprestano me je podsećale da i dalje nisam vratila kilažu od pre tri godine, kontinuirano mi unoseći grižu savesti, dok mi je druga unosila nemir jer je stalno vrištala "vidi koliko si novca (koji nemaš) bacila na ovo".Kada sam bacila sve što mi loše stoji, ili mi je veliko/malo, ili u čemu se ne osećam dobro, čemu je prošao rok upotrebe, što nije dovoljno praktično, shvatila sam da sam prilično osiromašena sa garderobom i da sam spala na jedne farmerke, jedne crne pantalone, dugačku haljinu sa animal printom, belu košulju i nekoliko jednobojnih rolki i džempera. Dakle, jedino što je vredelo i ostalo jesu samo klasični komadi koji su mi stajali kao saliveni. I ovo me je prilično osvestilo - ubuduće će moj novac ići isključivo na nešto kvalitetno, što mi nije ni za santimetar široko ili usko, što se dobro kombinuje i za šta znam da će trajati. Jer ovo, dabome, nije bio prvi put da sam pobacala ili podelila dva džaka garderobe, koja je uglavnom pre toga džedžila bespotrebno u ormaru i narušavala red i mir, kako fizički, tako i duhovni.Nisam usamljena u ovome, svakako, gomila mojih prijateljica i poznanica robuje svojoj garderobi, čuva je ljubomorno, ni same ne znaju zašto, čekajući neke dane, a na kraju, godinama kasnije jednostavno sve bace.Recimo, moja prijateljica se udala, napustila roditeljski dom, ali tamo u njenom ormanu u devojačkoj sobi i dalje je čeka gomila stare odeće, koju sasvim sigurno više nikada neće obući, ali tvrdoglavo odbija da je se otarasi. Doduše, jednom je pokušala, ali čak i tada odstranila je samo stvari koje zaista ni za šta drugo sem za kontejner nisu. Hoću da kažem da gomila nešto potpuno nepotrebno, iako bi isto nekom drugom bilo veoma potrebno - njenoj rođaki, drugarici, poznanici drugarice... Nije ni važno kome - negde tamo je stotine žena koje sebi nisu kupile ništa godinama.
Imam još jednu prijateljicu, zapšravo puno njih, sa sličnom pričom. Ova na primer ne želi da se oprosti od svojih krpica koje je nosila kada je imala 40 kilograma manje, još pre sedam, osam godina. Vrlo je očigledno da čak i ako smrša, ta garderoba će biti potpuno demode, ali ona ipak sve pažljivo čuva i iz godine u godinu vadi ih ili vraća na dno ormara, u zavisnosti od sezone. Kada sam joj savetovala da to jednostavno da svojoj mami ili bilo kome ko može da nosi, praktično se naljutila na mene i pitala me "Zašto, misliš da neću smršati?".
Tu je i iskustvo moje koleginice koja je pak otišla u drugu krajnost - prilikom svakog raspremanja ona jednostavno pobaca skoro ceo ormar. I moja mama je slična, već godinama se trudi da nikada nema više od 10 komada garderobe po sezoni, a čim bilo šta krene da se gomila pali se njen alarm za bacanje.
Možda nije na odmet pomenuti ni primer moje baba-tetke koja već godinama prosleđuje garderobu svojih (pre)bogatih prijateljica, ali u ovome vidim samo čin ponižavanja - jer poklanjati apsurdne stvari stare 10, 20, 30 godina, koliko god da su svojevremeno bile kvalitetne, je zaista bezobrazluk. Kada nekome nešto poklanjate imajte na umu činjenicu da ako ste to odbacili jer je toliko iznošeno, grozno i neupotrebljivo, neće ni nekom drugom biti ok.
A da li ste vi raspremali ormar ove jeseni? Šta ste bacili, šta poklonili? Šta sačuvali?
malisaveti
