Kao da oduvek znamo da se burma, odnosno verenički prsten nosi baš na domalom prstu, ali da li ste se nakad zapitali zašto je to tako.
Prvo ćemo se vratiti na početak 19. veka, kada su muškarci u Americi poklanjali naprstke. Nakon venčanja, njihov vrh bi bio odsečen, kako bi se stvorio prsten. Jedan engleski običaj podrazumevao je cepanje komada zlata ili srebra na dva dela, a zatim bi se popila čaša vina, kako bi veridba postala zvanična, piše Index.
Vereničko prstenje datira još iz davnog 13. veka iz Rima, kad su hrišćani usvojili tu tradiciju, nakon što je papa Inocent III proglasio obaveznim period čekanja između veridbe i braka. Tadašnje prstenje bilo je vrlo jednostavno, skovano od gvožđa, a kasnije i od zlata.
I danas se za burme najčešće biraju belo ili žuto zlato, zbog svoje lepote i čistoće.
Običaj nošenja venčanog prstena na levoj ruci navodno dolazi od grčkog i rimskog verovanja, da posebna vena, “vena ljubavi”, teče ravno iz domalog prsta u srce, samo središte ljubavi i strasti.
Iako je kasnije naučno dokazano da taj prst po tom pitanju nije ništa drugačiji od ostalih, ostalo je verovanje o “veni amoris”.
Budući da se u hrišćanskoj tradiciji desna strana smatra pravom stranom, kod pravoslavaca je i ruka na kojoj se nosi burma, takođe desna. Međutim, to što se nosi na domalom prstu je zaostavština koja potiče od priče o “veni amoris”.
Muslimani prsten nose na desnoj ruci iz higijenskih razloga. Naime, leva ruka kod muslimana služi za higijenske radnje, dok se desnom jede, rukuje, i slično. Jevreji pak stavljaju prsten na desnu ruku tokom ceremonije venčanja, ali nakon toga ga prebacuju na levu ruku.
Dijamanti su došli naknadno. Austrijski nadvojvoda Maksimilijan, u istoriji je poznat kao prvi čovek, koji je svojoj budućoj supruzi poklonio dijamantski prsten, davne 1477. godine, no takav običaj nije se proširio među običnim smrtnicima, sve do masovnog marketinga, koji je 1930. godine pokrenula kompanija “De Beers”, koja je i danas jedna od vodećih na ovom polju.
U kasnim 1940-im, nastao je slogan “dijamanti su večni”, a za pomenutu kompaniju to je osmislila N.V. Aier agencije. Reklama je podsticala potrošače da dijamantske prstene vide kao porodično nasleđe.
malisaveti
