Ne znam zašto. I pored činjenice da svaki svoj uspeli kuhinjski uradak ovekovečim fotografijom (bez fotošopa i filtera, ali uvek iz dobrog ugla), izgleda da su nekako saznali da mi je mama, dok sam bila student, u paketu s hranom slala i salatu, a u salati cedulju: „Salatu dobro oprati, list po list!“ Ili da moja deca verovatno nikada neće izgovoriti: „Niko ne pravi punjene paprike kao moja mama!“ Ili da, kad moj muž pita šta ćemo za ručak, ja krećem ka frižideru, na koji su brojnim magnetima s putovanja zakačeni svi mogući flajeri brze hrane koja se dostavlja u našem kraju.Možda zbog svega toga, ili zbog činjenice da me je ćerka jednom prilikom pitala: „Mama, ko nam danas dolazi?“, a na moje: „Niko“, našla se u čudu: „Pa, što onda spremamo kuću?“, uglavnom, poželim ponekad, da u mom toplom domu, bude „ko u apoteci“. Da zvuke Baha ili Smetane remeti samo veseli cvrkut kanarinaca, dok se miris svežeg poljskog cveća iz buketa na stolu meša sa mirisom tek pečenih kolača od vanile...
Elem, počnem da bacam pogled na sve savete koju počinju sa „kako da brzo“ i „kako da lako“ svašta nešto u kući. I da isprobavam. Da smršam zdravo 10 kila za deset dana. Da ne plačem dok sečem luk. Da mi garderoba bude još mekša i mirišljavija uz prirodni (nekancerogeni!) domaći omekšivač. I nisam smršala, i dalje plačem dok sečem luk, a veš ponovo omekšavam Ornelom.
Ali naučila sam par stvari. Prvo, nije sve za svakoga. Za mene, na primer, nije da budem balerina, astrofizičar ili dobra domaćica.
Drugo, održavanje domaćinsta zahteva mnogo znanja, veštine i živaca. A smejala sam se svojevremeno kad je baka moje drugarice tražila boračku penziju kao aktivna učesnica NOB-a, iako, tokom čitavog rata iz sobe nije izašla. „Pa, kad si ti, bako, bila aktivna učesnica NOB-a“, pitali je. „Pa, jesam li štirkala čarape za partizane?“ Šta, kao, svi znaju da štrikaju?!
I, treće, a najvažnije, nikad ne isprobavajte savete koji vam zvuče nesuvislo. Jer nije istina da se testo ne lepi kad sipnete malo ulja u vodu, da se cevi sudopere otčepljuju limuntusom i sodom (ko rukom odneto) i da će jelo da uspe ako ga kuvaš s ljubavlju. Testo moraš da mešaš sve vreme i da se kuvaš pored njega, za sudoperu ti treba neko jako hemijsko sredstvo, a za dobro jelo precizan recept, a ne samo „posoliti“ ili „umutiti da bude malo gušće nego za palačinke“.
A kad ti sve ovo ne uspe, pa te boli glava, pre okrepljujuće šetnje obavezno zgutati jedan brufen 400. To je savet od mene, loše domaćice.
malisaveti
