Da li će veštačka jelka pomoći da se spasi drveće
Glavni argument pristalica veštačkih jelki je da ne žele da uništavaju živa stabla. Međutim, proizvodnja jednog plastičnog božićnog drvca šteti planeti više nego uništavanje nekoliko pravih stabala. Za njegovu proizvodnju troši se mnogo prirodnih resursa. Najčešće se veštačka božićna drvca donose iz inostranstva (uglavnom iz Kine) - a to je dodatna potrošnja goriva i emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U slučaju veštačke jelke, koja će nakon praznika biti bačena na deponiju (na ekološki način neškodljiv način odlaganja), ta cifra iznosiće samo 16 kilograma. Stoga, da bi upotreba veštačkog božićnog drvca bila ekološki prihvatljiva, mora trajati više godina. Najčešće plastična božićna drvca ne ostaju u kući duže od 5 godina, posebno kad su u pitanju nekvalitetni modeli za jednokratnu upotrebu. Dakle, ako već imate veštačko drvo, najbolje što možete učiniti je pažljivo skladištiti, popraviti i nastaviti da ga koristite što duže. Razmišljajući o kupovini - odaberite kvalitetnu skupu jelku, koja će verovatno trajati najmanje 10 godina. Iako je čak i takvo drvo nebezbedno za životnu sredinu i ljude. Plastična božićna drvca često sadrže polivinilhlorid (PVC), koji sadrži otrovne materije. Jednom kada dođu u organizam, posebno kod dece, mogu prouzrokovati zdravstvene probleme.
Zašto je živo drvo takođe ekološki prihvatljivo
Kupovina sveže jelke svake godine nije tako strašna za okolinu kao što bi se činilo. Najčešće su to stabla koja se uzgajaju u specijalnim šumama. Prodavci su tamo posekli stabla i na njihovo mesto posadili nova, da bi za nekoliko godina ponovo izrasla. Čak i to kratko vreme, dok smreka raste, ima blagotvoran uticaj na životnu sredinu. Pored toga, ponekad se drveće za prodaju poseče tamo gde šuma ne treba da raste - na primer, ispod dalekovoda. Da biste bili sigurni da je drvo raslo na pravom mestu, kupovina novogodišnjeg drvca je najbolja samo na specijalnim bazarima. Prodavac mora izdati potvrdu ili pokazati dokumente za nabavku i transport koji vi kao potrošač imate pravo da zahtevate.
Za ekološki prihvatljiv pristup nije dovoljno da kupite pravu jelku već je važnije da je sigurno odložite. Na primer, smreka poslata na deponiju, kao i svaka organska materija, razgradiće se, oslobađajući metan, što utiče na klimatske promene. Ali ako spalite drvo, biće manje emisije u atmosferu i postaće đubrivo usitnjeno u drvene iverice i raspršeno po bašti. Pored toga, odmah nakon praznika mnogi gradovi otvaraju prihvatne centre za božićna drvca za obradu.
Ako vam je žao da sečete jelke, a ne želite da odbijete svečanu atmosferu, zamenite ih buketom jelevih grančica - možete ih sami nabaviti u šumi ili kupiti na pijaci. Takođe, jelka može da se napravi od improvizovanih sredstava: fotografija, kartona, samo od venca ili bilo kojeg kućnog bilja. Najbolji način da svake godine dobijete božićno drvce i ne naštetite planeti je da ga posadite u svom dvorištu ako živite u privatnoj kući. Raste brzo, ne zahteva komplikovano održavanje, štedi novac.
Pored toga, ukrašavanje jelke sa porodicom svake godine je zdrava tradicija praznika. A činjenica da je glavni božićni ukras u dvorištu postaće prilika da češće izlazimo na svež vazduh tokom zimskih praznika. Ako je za vas važno da proslava bude ekološka, ne zaboravite da božićno drvce nije jedini način da utičete na životnu sredinu. Novogodišnja obeležja su mnogo opasnija za planetu: ambalažni papir, vatromet, beskorisni pokloni.
malisaveti
